Više javno tužilaštvo u Beogradu podnelo je optužni predlog protiv Milana J. (38) zbog sumnje da je izvršio nasilje na neprijavljenom javnom skupu koji se odigrao 28. juna 2025. godine. Prema informacijama iz optužnog akta, Milan J. je tokom incidenta bacio pirotehničko sredstvo, poznato kao „topovski udar“, na policijske službenike koji su se nalazili u kordonu.
Incident se odigrao u blizini raskrsnice ulica Resavska i Bulevar kralja Aleksandra u Beogradu, oko 23 časa. U tom trenutku došlo je do narušavanja javnog reda i mira, kada su se okupljeni građani, među kojima je bio i Milan J., sukobili sa policijom. Tokom ovog sukoba, Milan J. je bacio predmet na policijske službenike, uzrokujući dodatne tenzije.
Optužni predlog uključuje krivično delo nasilničkog ponašanja na javnom skupu, precizirano u članu 344a stav 1 Krivičnog zakonika. Tužilaštvo predlaže da mu bude izrečena kazna zatvora u trajanju od jedne godine, kao i novčana kazna od 100.000 dinara. Pored toga, traži se da mu se naloži plaćanje troškova krivičnog postupka.
Nakon što je uhvaćen na delu, Milan J. je pokušao da se fizički obračuna sa policijom. Prema izveštaju, on je zamahnuo nogom i okrznuo štit jednog od policijskih službenika, prodirući kroz kordon. Ovaj čin je izazvao dodatne intervencije policije, koja je odmah reagovala i lišila ga slobode.
Milan J. je nakon hapšenja bio saslušan, a Viši sud u Beogradu je 30. juna 2025. godine odredio meru zabrane napuštanja stana. Ova mera je postavljena uz upozorenje o posledicama u slučaju njenog kršenja. Međutim, Milan J. je prekršio ovu meru već 1. jula 2025. godine, što je dovelo do toga da je sud 2. jula doneo rešenje o njegovom pritvoru. Iako je rešenje doneto, Milan J. još uvek nije lišen slobode.
Ovaj slučaj izazvao je veliku pažnju javnosti, posebno u kontekstu učestalih sukoba između građana i policije na javnim skupovima. Prikazuje se kako se pravilno postupanje policije suočava sa izazovima u održavanju javnog reda i mira, kao i sa problemima vezanim za nasilje na protestima. Ovakvi incidenti dodatno komplikuju situaciju u društvu, gde se često postavljaju pitanja o pravima građana na protest i granicama policijske intervencije.
Vlasti su ukazale na važnost održavanja javnog reda i mira, kao i na potrebu za zakonskim okvirom koji će regulisati ponašanje na javnim skupovima. S druge strane, kritičari ukazuju na potrebu za većom transparentnošću i odgovornošću policije u postupanju prema građanima, posebno u situacijama kada se okupljaju radi izražavanja svojih stavova i zahteva.
Očekuje se da će slučaj Milana J. izazvati dalju diskusiju o pitanjima prava na slobodu okupljanja i policijske taktike u upravljanju sukobima. Takođe, može poslužiti kao podsticaj za promene u zakonodavstvu koje se odnosi na javne skupove i ponašanje na njima.
U svetlu ovog incidenta, važno je naglasiti da nasilje, bez obzira na uzrok, ne bi trebalo biti odgovor na nesuglasice ili neslaganja u društvu. Država, kao i građani, imaju odgovornost da teže mirnom rešenju konflikata i izbegavanju nasilja. Ovaj slučaj će se sigurno nastaviti razvijati u pravosudnom sistemu, a javnost će pažljivo pratiti njegov ishod.
