U Beogradu je večeras održan naučni skup pod nazivom „Izazovi mira – 80 godina nakon osnivanja Ujedinjenih nacija“. Ovaj događaj okupio je 43 profesora istorije iz Španije koji su na studijskom boravku pri Institutu za izučavanje Holokausta i totalitarizma. Skup je organizovan povodom rođendana srpskog naučnika Nikole Tesle, čija porodica je tokom Drugog svetskog rata izgubila 92 člana.
U čast Nikole Tesle, najviša zgrada u regionu, Kula Beograd, večeras je osvetljena svetlosnom projekcijom koja je posvećena ovom velikom geniju. Ovaj događaj predstavlja simbolični trenutak koji povezuje nauku, istoriju i sećanje na žrtve rata.
Naučni skup započeo je minutom ćutanja u čast svih žrtava nacizma. Bivši ministar spoljnih poslova Makedonije i 62. predsednik Generalne skupštine UN-a, Srđan Kerim, istakao je da su ratni zločini gori od samog rata, naglašavajući da oni koji ih sprovode imaju anticivilizacijske gene. On je ukazao na to da je poredak zasnovan na moći uzrok više od 100 ratova koji su se vodili u prošlosti.
Kerim je osvrnuo na trenutne globalne krize, od sukoba između Izraela i Irana do rata u Ukrajini i klimatskih problema. Prema njegovim rečima, međunarodni sistem koji bi trebao da upravlja ovim situacijama izgleda neprilagođeno savremenim izazovima. Ujedinjene nacije često su limitirane sporim donošenjem odluka i političkim ćorsokakom unutar ključnih tela, kao što je Savet bezbednosti.
On je napomenuo da je potreba za funkcionalnim multilateralnim sistemom nikad bila veća. „Suprotstavljene vizije međunarodne politike ostavile su malo prostora za konvergenciju“, rekao je Kerim, dodajući da SAD i dalje sebe predstavljaju kao čuvara globalnog poretka, dok zemlje poput Kine, Rusije i Indije prate različite strateške puteve.
Kerim je takođe ukazao na eroziju međusobnog poverenja, naročito između globalnog severa i juga, te na neefikasnost međunarodnih pravila koja se ne sprovode. On je istakao da Ujedinjene nacije moraju evoluirati, ne samo u vrednostima, već i u strukturi i sposobnosti odgovora na moderne pretnje.
U okviru skupa potpisan je Memorandum o saradnji između Instituta „Diana Budisavljević“ i Evropskog instituta za izučavanje Holokausta i totalitarizma, kao i između Evropskog centra za mir i razvoj Univerziteta za mir UN i IECHT. Gojko Rončević Mraović, direktor Instituta „Diana Budisavljević“, uručio je počasnu gramatu predsedniku Evropskog instituta, Karlosu Vaskezu.
Na skupu je premijerno prikazan dokumentarni film norveško-srpsko-izraelske kooprodukcije pod nazivom „Jasenovac oath kept“. Rončević Mraović se osvrnuo na osamdeset godina od ustaških zločina u kojima su stradali Srbi, Jevreji i Romi, naglašavajući da je broj žrtava nepoznat, ali se procenjuje na stotine hiljada, a neki podaci govore o milionu stradalih.
Prema njegovim rečima, Nezavisna država Hrvatska je lišila života oko 200 sveštenika Srpske pravoslavne crkve, a logori za decu su postojali isključivo u ovom režimu. On je lično preživeo iskustvo iz dečjeg logora Jastrebarsko, gde je odveden sa samo sedam godina.
U svojoj izjavi, naglasio je da je Jasenovac bio najveći „fabrika smrti“ na Jugoistoku Evrope, često nazivan „balkanskim Aušvicom“. Ovaj logor, koji je radio od avgusta 1941. do aprila 1945. godine, imao je složeni sistem logora sa spornim brojem žrtava koji se još uvek istražuje.
Na kraju, Kerim je ukazao na to da je osnivanje Ujedinjenih nacija 25. aprila 1945. godine bilo rezultat zajedničke borbe protiv nacizma, a osnovni cilj je bio uspostavljanje principa koji bi obezbedili trajni mir. Ovaj skup je takođe bio prilika za osvežavanje sećanja na prošlost i potrebu za radom na boljoj budućnosti kroz saradnju i razumevanje među narodima.
