ZAGREB – U poslednje četiri godine, cene u Hrvatskoj su porasle za 46 posto, što je osam posto više od proseka Evropske unije, pokazala je analiza evroposlanice Biljane Borzan. Ova situacija svrstava Hrvatsku među zemlje istočne Evrope, gde građani prilikom krize smanjuju kupovinu hrane, dok u zapadnoj Evropi smanjuju troškove za luksuzna dobra. Najviše je poskupeo hleb, čija je cena porasla za čak 59 posto.
Zbog značajnih razlika u cenama unutar Evropske unije, Evropski parlament će u četvrtak raspraviti o rezoluciji o cenama hrane. Ovaj dokument prvi put se bavi fenomenom velikih razlika u cenama, a evroparlamentarci će od Evropske komisije tražiti konkretna rešenja. Borzan je istakla da postoji problem u tome što na tržištu EU građani ne mogu birati distributera, što stvara usko grlo koje onemogućava konkurenciju i snižavanje cena. Takođe, primećene su iste cene u svim trgovačkim lancima, što može ukazivati na dogovor između njih.
Udruživanje trgovačkih lanaca u kartele jedan je od mogućih uzroka rasta cena, navela je Borzan na konferenciji za medije u Zagrebu. Ona je dodala da se trgovački lanci često dogovaraju o cenama, te da, prilikom kupovine, potrošači nalaze iste cene u različitim trgovinama. Ova situacija sugeriše da konkurencija praktično ne postoji, što može upućivati na dogovore oko cena, što je zakonom zabranjeno.
Na konferenciji „Visoke cene osnovnih proizvoda u Hrvatskoj i istočnoj EU“, Borzan je predstavila podatke o rekordnom rastu cena u novijim državama članicama EU, zasnovane na istraživanjima Eurostata. Istakla je da je u periodu između marta 2021. i marta ove godine cena hrane u Hrvatskoj porasla za 44,8 posto, što je osam posto više od evropskog proseka. Hrvatska, zajedno sa skoro svim istočnoevropskim članicama Unije, beleži viši rast cena hrane od proseka bloka.
Borzan je naglasila da se radi o fenomenu koji zahvata veliki deo EU-a, te da Hrvatska nije sama u ovoj situaciji, što može biti povoljno za postizanje rešenja na evropskom nivou. Napomenula je da su pokušaji nacionalnih vlada da reše problem do sada bili nedovoljno efikasni. Kao drugi mogući uzrok rasta cena, navela je nepoštovanje nacionalnih mera za suzbijanje inflacije.
Tokom inspekcijskih nadzora, pronađene su nepravilnosti u vezi sa proizvodima čije su cene bile ograničene, kao što su proizvodi koji nisu bili označeni ili su imali cene više od onih koje je odredila vlada. Borzan je istakla da, iako je na kraju prošlog mandata bilo malo reakcije Evropske komisije na ovu situaciju, zastupnici svih političkih opcija su se složili da je to neprihvatljiv fenomen koji zahteva evropsko rešenje.
Ova nedeljna sednica Evropskog parlamenta u Strazburu uključuje razmatranje rezolucije koja će prvi put govoriti o velikim razlikama u cenama i tražiti konkretne akcije Komisije. Borzan je naglasila da je ishod glasanja neizvestan jer se Unija opredeljuje za pojednostavljivanje zakonodavstva, s obzirom na to da smatraju da nisu dovoljno konkurentni zbog preterane birokratizacije.
Borzan je takođe istakla da će se raspravljati o cenama hrane, koje su među ključnim prioritetima građana. U nekim državama, rast cena išao je i do 60 posto, a troškovi za hranu i bezalkoholna pića čine najveći deo kućnog budžeta. „Veoma je tužno što se navike koje se menjaju u istočnom delu EU odnose uglavnom na hranu, dok se u zapadnoj Evropi ljudi odriču luksuzne robe. Mi se odričemo osnovnog za goli život“, zaključila je Borzan.
