Predsednik Srpske napredne stranke (SNS) i savetnik predsednika Srbije, Miloš Vučević, izneo je danas snažnu osudu revizije istorije, naglašavajući da je u Jasenovcu izvršen jedan od najmonstruoznijih genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima tokom Drugog svetskog rata. Ova izjava usledila je povodom najave delegacije Evropskog parlamenta da neće prisustvovati izložbi o Jasenovcu koja će se održati u holu Skupštine Srbije.
Vučević je na društvenoj mreži „X“ istakao da Jasenovac nije samo istorijska tačka, već mesto gde su nevini ljudi stradali na najgori mogući način. Podsećajući na tragične događaje iz prošlosti, Vučević je naglasio da se Srbija nikada neće pomiriti sa pokušajima revizije istorije, te da je istina o stradanju nevinih duša nedvosmislena i neupitna.
U komentaru na vesti o odluci delegacije Evropskog parlamenta, Vučević je izrazio sumnju da neki pojedinci teško podnose istinu o stradanjima, te je postavio pitanje zašto bi tako nešto „vređalo“ njih. On je rekao da je očigledno da pojedinci pokušavaju da izbegnu suočavanje sa istinom, ali je uverio javnost da takvi pokušaji neće uspeti.
„Jasenovac nije izmišljen. To je bio logor smrti gde su izvršeni stravični zločini. Srbija se ne boji istine i nikada neće dozvoliti da se ona izokrene,“ poručio je Vučević. Njegove reči dolaze u trenutku kada se u Evropi sve više raspravlja o pitanjima istorijske odgovornosti i sećanja na žrtve različitih genocida i ratnih zločina.
Ova izjava dolazi u kontekstu šireg dijaloga o pomirenju i istini, gde se često postavljaju pitanja o tome kako se različite nacije suočavaju sa svojom prošlošću. U Srbiji, sećanje na Jasenovac i druga mesta stradanja tokom Drugog svetskog rata ostaje duboko ukorenjeno u kolektivnoj svesti, a mnogi smatraju da je važno očuvati sećanje na žrtve kako bi se sprečilo ponavljanje sličnih tragedija u budućnosti.
Reakcije na Vučevićevu izjavu očekivano su bile raznolike. Dok su neki podržali njegov stav o važnosti očuvanja istorijske istine i sećanja na žrtve, drugi su kritikovali politizaciju ovih pitanja i upozorili na opasnost od nacionalizma koji može proizaći iz takvih izjava. U svetlu aktuelnih događaja i odnosa Srbije sa susedima, ova tema ostaje posebno osetljiva.
Vučević se takođe osvrnuo na nedavne napore nekih političkih krugova da preispitaju istorijske narative i tražio je da se prestane sa pokušajima da se umanji značaj stradanja koje su pretrpeli Srbi, Jevreji i Romi. On je naglasio da je važno da se svi aspekti istorije priznaju i poštuju, kako bi se izgradila stabilnija budućnost za sve.
Na kraju, Vučević je poručio da će Srbija nastaviti da se bori za istinu i pravdu, i da će njegovi napori biti usmereni ka očuvanju sećanja na stradale, kako bi buduće generacije mogle da razumeju težinu prošlosti. U ovom kontekstu, Jasenovac i dalje ostaje simbol stradanja i opomena o onome što se ne sme zaboraviti.
Ovaj događaj i izjave koje su usledile ponovo su otvorile diskusiju o važnosti istorijskog pamćenja i izazovima sa kojima se suočava društvo kada je u pitanju suočavanje sa sopstvenom prošlošću. U vremenu kada se suočavamo sa različitim vidovima revizije istorije, poziv na očuvanje istine o Jasenovcu i drugim mestima stradanja postaje sve važniji.
