Evropska hemijska industrija suočila se s ozbiljnim izazovima tokom protekle godine, uz zatvaranje 101 industrijskog pogona i gubitak 75 hiljada radnih mesta, što je direktno posledica visoke i nekonkurentne cene električne energije. Ovaj problem nije ograničen samo na hemijski sektor; slične poteškoće se javljaju i u drugim energetski intenzivnim industrijama, uključujući čelik, cement, aluminijum i keramiku.
Markus Kamiet, izvršni direktor hemijskog giganta BASF, upozorava da Evropa gubi industrijske kapacitete brzinom koja nije viđena ranije. On naglašava da se radi o strukturnom pomaku konkurentnosti koji utiče na sve proizvodne sektore. Na nedavnom samitu u Antverpenu, čelnici evropskih industrijskih kompanija zahtevali su hitne mere od strane Evropske unije kako bi se smanjili troškovi energije.
Procene Evropske centralne banke (ECB) ukazuju na to da bi trajno poskupljenje struje od 10% moglo da dovede do gubitka do 2% radnih mesta u energetski intenzivnoj proizvodnji. U sektoru usluga, na svako izgubljeno radno mesto u industriji, može se ugasiti do pet radnih mesta. Cene struje, koje su pre energetske krize 2022. godine iznosile oko 75 evra po megavat-satu, sada su prešle 100 evra, a u nekim zemljama čak i 190 evra, što predstavlja dvostruko povećanje u odnosu na nivoe pre četiri godine.
U deklaraciji koju je potpisalo više od 100 čelnika preduzeća iz industrijskog sektora, naglašava se da su cene električne energije u EU i dalje više nego u konkurentskim zemljama. Troškovi ugljenika u Evropi su jedinstveni, a sistem je postavljen tako da iz godine u godinu povećava troškove. Ova deklaracija objavljena je pred najavljene rasprave čelnika EU u martu, kada bi se mogla razmatrati revizija sistema određivanja cena električne energije.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen priznala je u Antverpenu da se energetski intenzivni sektori suočavaju s visokom i nestabilnom cenom energije, ali je istakla da EU ima potencijal za smanjenje troškova kroz ubrzavanje ulaganja u obnovljive izvore i prenosnu mrežu. Ona je navela da bi trebalo usmeriti više prihoda iz sistema trgovanja emisijama natrag u industriju, s obzirom na to da su emisije od 2005. godine smanjene za 39%, uz više od 260 milijardi evra prikupljenih prihoda.
Antonio Košta, predsednik Evropskog saveta, upozorava da je problem cena energije složen, posebno u svetlu sve češćih negativnih cena kada ponuda nadmašuje potražnju, a proizvođači su u poziciji da plaćaju kako bi predali električnu energiju u mrežu. On ističe da su interkonekcije ključne za jedinstveno tržište i zajedničku bezbednost, ali primećuje paradoks da izvoz jeftinije energije može povećati cene na izvoznom tržištu.
U martu, države članice EU planiraju da pređu iz „ideološke rasprave“ na „tehničku i pragmatičniju raspravu“, uključujući ideju litvanskog predsednika da se buduće koristi jeftine obnovljive energije monetizuju unapred.
Fenomen negativnih cena na veleprodajnim tržištima postaje sve češći zbog rasta udela vetra i sunca, dok mreža i potražnja ostaju nefleksibilne. Predstavnici sektora čiste energije naglašavaju potrebu za razvojem skladištenja i fleksibilne potražnje kako bi energetski intenzivne firme mogle da reaguju na niske cene.
Tine van der Streten, glavna izvršna direktorka udruženja „Vind Europea“, ističe značaj više sistema skladištenja, dok Katarina Augusto iz „Solar Pauer Europe“ predlaže desetostruko povećanje baterijskih kapaciteta do 2030. godine. U industriji, borba protiv visokih cena zavisiće od sposobnosti prilagođavanja potrošnje, sklapanja dugoročnih ugovora i korišćenja skladištenja. EU promoviše instrumente poput ugovora za razliku i dugoročnih ugovora o otkupu električne energije kako bi se delimično odvojila cena za krajnje potrošače od skokova cena gasa.
Ovi izazovi i strategije naglašavaju kompleksnost tržišta energije u Evropi i potrebu za hitnim reformama kako bi se očuvala industrijska konkurentnost i radna mesta.
