Dragana Radaković, direktorka Opere Srpskog narodnog pozorišta (SNP) u Novom Sadu, nedavno je podelila svoja iskustva i izazove sa kojima se suočava u opernom svetu. U intervjuu za Tanjug, otkrila je da je više puta odbijala ulogu u operi „Turandot“, ističući da je za savremene operske pevačice izgled postao veoma važan faktor. Radaković se fokusira na svoje buduće planove, naglašavajući da će se više posvetiti dirigovanju, što predstavlja značajan korak u njenoj karijeri.
Od kada je preuzela vođenje Opere SNP-a u decembru prošle godine, Radaković je postigla značajne rezultate. Tokom nekoliko meseci, opera je imala uspešnu sezonu sa čak četiri premijere. Ove predstave uključuju Pučinijevu operu „Đani Skiki“, zatim „Salon lepote“ koja je izvedena od strane mladih pevača Operskog studija SNP-a, Mocartovu „Figarovu ženidbu“ koja je predstavljena u aprilu, i u maju dečiju operu „Ježeva kućica“.
Ova postignuća ukazuju na njen uspeh u vođenju i obnovi operne umetnosti u Novom Sadu. U razgovoru, Radaković je naglasila kako je važno da se opere prilagode savremenim standardima i potrebama publike. U vreme kada se sve više pažnje posvećuje vizuelnom aspektu izvođenja, ona smatra da umetnici treba da se fokusiraju na svoje performanse, ali i na izgled i prezentaciju.
Radaković je takođe istakla kako je savremeni svet umetnosti postao veoma konkurentan, te da umetnici moraju biti svesni svog imidža i kako ga prikazuju. Ova promena u fokusu može biti izazovna, ali je neophodna za uspeh na savremenoj opernoj sceni.
Pored svojih ambicija u dirigovanju, Radaković se trudi da inspiriše mlade pevače i izvođače. Njena posvećenost razvoju mladih talenata u okviru SNP-a pokazuje njenu želju da opera ostane relevantna i privlačna novim generacijama. Kroz inicijative poput „Salona lepote“, ona daje priliku mladim umetnicima da se predstave i razvijaju svoje veštine u sigurnom okruženju.
Pored umetničkog aspekta, Radaković se suočava i s administrativnim izazovima vođenja Opere. Uloga direktora ne uključuje samo umetničko usmeravanje, već i upravljanje budžetom, marketingom i promocijom. Ona je svesna da je potrebno više od dobrih predstava da bi se privukla publika; potrebna je strateška komunikacija i promocija kako bi se osigurao uspeh.
U svom radu, Radaković se oslanja na tim stručnjaka i saradnika, verujući da je timski rad ključ uspeha. Kroz zajedničke napore, ona teži stvaranju jedinstvenog iskustva za publiku. Radaković je takođe otvorena za nove ideje i saradnje, što može dovesti do inovacija u repertoaru i načinu izvođenja.
Kada je reč o budućnosti Opere SNP-a, ona se nada da će nastaviti sa širenjem repertoara i uvođenjem novih, savremenih dela. Radaković veruje da je važno da opera ne ostane zatvorena u tradicionalnim okvirima, već da se otvoreno suoči sa savremenim temama i izazovima. Ova vizija može privući širu publiku i osvežiti opernu scenu u Novom Sadu.
U zaključku, Dragana Radaković je posvećena unapređenju operne umetnosti u Srbiji, s naglaskom na mladim talentima i savremenim pristupima. Njena iskustva i izazovi osvetljavaju put ka modernizaciji opere, dok njena strast prema muzici i umetnosti ostaje nepromenjena. Radaković predstavlja primer umetnice koja se ne boji da se suoči s novim izazovima i koja se trudi da ostavi pozitivan trag u svetu opere.
