U Srbiji je tokom prvih tri meseca 2023. godine otkriveno ukupno 2.361 komad falsifikovanih novčanica, prema podacima koje je objavila Narodna banka Srbije. Od ovog broja, 450 komada su domaći dinari, dok preostalih 1.911 čini strana valuta. Ova statistika ukazuje na značajan problem sa falsifikatima, koji se sve više širi, posebno u kontekstu globalnih ekonomskih kretanja i povećane upotrebe gotovine.
Najveći deo falsifikovanih novčanica čine evri, koji sa 1.597 komada predstavljaju čak 67,64% ukupnog broja otkrivenih falsifikata. U nastavku slede domaći dinari, koji čine 19,06%, i američki dolari, koji sa 314 komada čine 13,30% svega. Ovi podaci ukazuju na činjenicu da se falsifikati najviše nalaze u najčešće korišćenim valutama, što može predstavljati ozbiljan izazov za potrošače i trgovce.
Kada se analizira struktura falsifikovanih dinara, najviše se falsifikuju novčanice apoena od 2.000 dinara, koje čine čak 84,44% svih falsifikata domaće valute. Ovaj podatak je posebno zabrinjavajući jer ukazuje na to da se najveće novčanice najčešće targetiraju za falsifikovanje, što može dodatno otežati identifikaciju i borbu protiv ovog kriminalnog dela. Slede novčanice apoena od 1.000 dinara sa 6,67% učešća, dok novčanice od 500 dinara čine 5,33% ukupnog broja falsifikata.
S obzirom na ovo stanje, Narodna banka Srbije apeluje na građane da budu oprezni prilikom primanja novčanica, posebno onih koje deluju sumnjivo. Stručnjaci preporučuju korišćenje raznih metoda za identifikaciju autentičnosti novčanica, kao što su provere pod UV svetlom, taktilne provere i upotreba aplikacija za verifikaciju novčanica.
Falsifikati predstavljaju ozbiljnu pretnju ne samo potrošačima, već i celokupnom ekonomskom sistemu. Povećanje broja falsifikovanih novčanica može izazvati gubitak poverenja u gotovinsko plaćanje i stvoriti dodatne troškove za banke i trgovce koji se suočavaju s problemima vezanim za vraćanje falsifikovanih novčanica. Takođe, povećane aktivnosti u oblasti falsifikovanja novca mogu imati negativan uticaj na ekonomsku stabilnost i rast.
U svetlu ovih informacija, važno je naglasiti da je saradnja između različitih institucija ključna u borbi protiv falsifikovanja novca. Policija, banke i druge relevantne institucije moraju raditi zajedno kako bi razvile efikasne strategije za prevenciju i suzbijanje ovog problema. To može uključivati edukaciju građana o rizicima i načinima prepoznavanja falsifikata, kao i pojačane kontrole na mestima gde se obavljaju transakcije gotovinom.
Pored toga, važno je i da se razvijaju novi alati i tehnologije koje će pomoći u identifikaciji falsifikovanih novčanica. U današnje vreme, kada tehnologija napreduje brže nego ikada, postoji potreba za inovativnim rešenjima koja će omogućiti bržu i efikasniju borbu protiv ovog problema.
U zaključku, stanje u vezi sa falsifikovanim novčanicama u Srbiji zahteva hitnu pažnju i akciju. S obzirom na podatke koje je objavila Narodna banka Srbije, jasno je da je potrebno podići svest javnosti o ovom problemu i raditi na unapređenju sistema zaštite kako bi se očuvala stabilnost domaće ekonomije. Pravilna edukacija i saradnja svih relevantnih aktera mogu značajno doprineti smanjenju broja falsifikata i očuvanju poverenja građana u novčane transakcije.
