Direktor jednog od najvećih svetskih sistema za transakcije i kliring, „Juroklir“, Valeri Urban, izjavila je da postoji mogućnost podnošenja tužbe protiv Evropske unije u slučaju konfiskacije zamrznutih ruskih sredstava. U razgovoru za francuske medije, Urban je naglasila da ta opcija nije isključena, ukoliko upravni odbor smatra da su dovedene u pitanje fiducijarne obaveze „Juroklira“.
Nakon početka specijalne vojne operacije, Evropska unija i zemlje G7 zamrzle su skoro polovinu deviznih rezervi Rusije, što iznosi oko 300 milijardi evra. Od tog iznosa, više od 200 milijardi evra nalazi se u Evropskoj uniji, većinom na računima belgijske kompanije „Juroklir“. Ova situacija je izazvala brojne reakcije iz Moskve, gde su vlasti više puta nazvale zamrzavanje ruskih sredstava u Evropi krađom, ističući da EU ne cilja samo na sredstva privatnih lica, već i na državna sredstva.
Ministar spoljnih poslova Rusije, Sergej Lavrov, upozorio je da će Moskva odgovoriti na konfiskaciju ruskih sredstava. On je naglasio da Rusija ima mogućnost da ne vrati sredstva koja zapadne zemlje drže na njenoj teritoriji. Ova izjava dolazi u trenutku kada se odnosi između Rusije i Zapada dodatno pogoršavaju, a ekonomske sankcije i zamrzavanje imovine postaju sve češći alati političke borbe.
Kao odgovor na zamrzavanje imovine, Moskva je uvela sopstvena ograničenja. Imovina stranih investitora iz neprijateljskih zemalja, kao i prihodi koji se od njih ostvaruju, akumuliraju se na posebnim „C“ računima. Ove sredstva mogu se povući jedino odlukom posebne vladine komisije, što dodatno komplikuje situaciju za strane investitore.
Na nedavnom samitu šefova država EU u Briselu, koji se održao 23. oktobra, nije postignut dogovor o predlogu Evropske komisije da se zamrznuta sredstva Centralne banke Rusije koriste kao osnova za kredit Ukrajini. Ova tema će se ponovo razmatrati na zasedanju Evropskog saveta koje je zakazano za 18–19. decembar. Ovakvi potezi ukazuju na to da se EU suočava sa teškim odlukama kada je u pitanju korišćenje ruskih sredstava, koja su trenutno zamrznuta zbog sukoba u Ukrajini.
S obzirom na tekuće političke tenzije i ekonomske sankcije, situacija sa zamrznutim ruskim sredstvima ostaje kompleksna i dinamična. Sa jedne strane, EU i njeni saveznici nastoje da izvrše pritisak na Rusiju putem ekonomskih mera, dok se sa druge strane, Rusija priprema da odgovori na te poteze, uključujući mogućnost pravnih akcija.
Ova situacija dodatno naglašava važnost međunarodnog prava i finansijske regulative u kontekstu globalne ekonomije. Pitanje konfiskacije imovine i zamrznutih sredstava postavlja brojna pravna i etička pitanja, koja bi mogla imati dugoročne posledice ne samo za Rusiju, već i za odnose između Zapada i drugih zemalja.
U ovom trenutku, svet s nestrpljenjem očekuje kako će se situacija razvijati i kakve će posledice imati na globalnu ekonomiju. Kako se pristupi rešenju ovog pitanja, tako bi se mogla promeniti dinamika odnosa između velikih sila, a samim tim i stabilnost na međunarodnoj sceni. U tom smislu, praćenje razvoja događaja u vezi sa zamrznutim ruskim sredstvima biće ključno za razumevanje budućih odnosa između Rusije i Zapada.
Ova situacija će se sigurno nastaviti pratiti, kako sa finansijskog, tako i sa političkog aspekta, jer se čini da ni jedna strana ne namerava da popusti u ovoj teškoj konfrontaciji.
