U Srbiji je alarmantna situacija kada su u pitanju mentalno zdravlje i samoubilačke tendencije među adolescentima. Istraživanje koje je predstavljeno povodom Svetskog dana prevencije samoubistva otkriva da je čak 4,5 odsto ispitanih mladih ljudi tokom svog života pokušalo da izvrši samoubistvo. Ovi podaci predstavljaju ozbiljan izazov za društvo i institucije koje se bave mentalnim zdravljem.
Panel diskusija održana je u Centru za mlade CEZAM u Beogradu, gde su stručnjaci razgovarali o psihijatrijskim poremećajima među decom i adolescentima. Dr Marija Lero, specijalista dečje i adolescentne psihijatrije i koautorka istraživanja, istakla je da su devojčice, posebno u prosečnom uzrastu od 15 godina, pod većim rizikom kada su u pitanju suicidalne misli i pokušaji. Ova činjenica se dodatno komplikuje u situacijama kada su porodični odnosi narušeni.
Lero je ukazala na to da je rizik od suicida posebno izražen kod dece koja ne žive sa oba roditelja. Odsustvo jednog roditelja može značajno uticati na emocionalno stanje i stabilnost mladih. Dodatno, nedostatak adekvatne komunikacije i dinamike unutar porodice može pogoršati situaciju. U takvim okruženjima, deca su sklonija osećaju usamljenosti i beznadežnosti, što može dovesti do ekstremnih rešenja.
Ova istraživanja ukazuju na potrebu za većim angažovanjem društva u podršci mentalnom zdravlju mladih. Stručnjaci ističu da je važno raditi na prevenciji i pružanju adekvatnih resursa za pomoć adolescentima koji se suočavaju s ovakvim izazovima. Kroz obrazovanje, podršku i otvorenu komunikaciju unutar porodica, kao i kroz institucionalne mere, može se smanjiti rizik od suicida među mladima.
Važno je naglasiti da se problem mentalnog zdravlja ne može posmatrati izolovano. Na njega utiču različiti faktori, uključujući socijalne i ekonomske uslove, kao i kulturološke aspekte. Zbog toga je neophodno razvijati sveobuhvatne strategije koje će obuhvatiti različite aspekte života mladih, kako bi se stvorila podržavajuća okruženja koja će im pomoći da se nose sa stresom i izazovima.
Tokom panel diskusije, istaknuta je i uloga vršnjaka u podršci mentalnom zdravlju. Prijateljski odnosi i podrška među mladima mogu značajno uticati na njihovu emocionalnu dobrobit. Razumevanje i empatija među vršnjacima mogu pomoći u prevenciji suicidalnih misli i ponašanja.
Stručnjaci pozivaju na veće angažovanje škola, roditelja i lokalnih zajednica u prevenciji samoubistava među adolescentima. Uvođenje programa mentalnog zdravlja u obrazovni sistem, kao i obuka nastavnika da prepoznaju znakove upozorenja, mogu doprineti ranom prepoznavanju i intervenciji.
Društvo kao celina mora preuzeti odgovornost za mentalno zdravlje mladih. Ulaganje u prevenciju i podršku može značiti razliku između života i smrti za mnoge mlade ljude. Ove informacije su izuzetno važne, posebno u svetlu nedavnih događaja koji su ukazali na potrebu za hitnim delovanjem u ovoj oblasti.
S obzirom na sve veći broj slučajeva mentalnih poremećaja i samoubilačkih tendencija među mladima, važno je da se svi uključimo u razgovor o mentalnom zdravlju. Razbijanje stigme i otvorena diskusija o ovim pitanjima mogu pomoći da se mladi osećaju manje usamljeno i više podržano. U tom smislu, obrazovanje o mentalnom zdravlju treba da postane prioritet, kako bi se osiguralo da svi mladi imaju pristup potrebnoj podršci i resursima.
U svetlu ovih informacija, važno je da se nastavi sa radom na prevenciji suicida i unapređenju mentalnog zdravlja mladih u Srbiji. Zajedničkim naporima možemo stvoriti sigurnije i podržavajuće okruženje za sve mlade ljude.
