BEOGRAD, 30. novembra (Tanjug) – U Srbiji je do sada svoj status upisalo samo oko 20 socijalnih preduzeća, dok se procenjuje da ih u zemlji postoji između 200 i 500. Ovi podaci iznešeni su na konferenciji posvećenoj socijalnom preduzetništvu, koja je deo regionalne konferencije CORE Days 2025.
Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) naglasila je da je usvajanje Zakona o socijalnom preduzetništvu bio značajan korak za Srbiju, ali je praksa pokazala da sam normativni okvir nije dovoljan za efikasnu primenu. Ovaj zakon je imao za cilj da stvori pravni okvir koji bi podstakao razvoj socijalnog preduzetništva u zemlji, ali se suočava sa brojnim izazovima.
Irena Đorđević Šušić iz NALED-a istakla je da je cilj Haba socijalnog preduzetništva unapređenje primene Zakona u praksi kako bi se podržali biznisi sa društvenom misijom. Ona je naglasila važnost povezivanja socijalnih preduzeća sa širim okruženjem, uključujući lokalne samouprave, donatore i potencijalne partnere iz privatnog sektora.
Na konferenciji su se okupili predstavnici raznih sektora, uključujući nevladine organizacije, državne institucije i preduzetnike, kako bi razmenili iskustva i ideje o unapređenju socijalnog preduzetništva. Diskutovano je o izazovima sa kojima se suočavaju socijalna preduzeća, uključujući nedostatak finansijskih sredstava, podrške i edukacije.
Jedan od ključnih problema koji su istaknuti jeste nedovoljna informisanost o mogućnostima koje socijalna preduzeća nude, kako za preduzetnike, tako i za širu javnost. Mnogi građani nisu svesni da socijalna preduzeća pomažu u rešavanju društvenih problema, kao što su zapošljavanje marginalizovanih grupa ili očuvanje životne sredine.
Pored toga, učesnici konferencije su razgovarali o potrebi za boljim povezivanjem socijalnih preduzeća sa lokalnim zajednicama i resursima. Postoji potreba za jačanjem saradnje između različitih aktera u ekosistemu socijalnog preduzetništva, kako bi se stvorila podržavajuća mreža koja će omogućiti ovim preduzećima da opstanu i razvijaju se.
S obzirom na to da je socijalno preduzetništvo u Srbiji još uvek u razvoju, važno je da se osigura odgovarajuća podrška i resursi za preduzetnike koji žele da se upuste u ovaj oblik poslovanja. Učesnici konferencije su se složili da je potrebno raditi na jačanju kapaciteta i obezbeđivanju dodatnih obrazovnih programa koji će pomoći preduzetnicima da bolje razumeju kako da pokrenu i vode socijalna preduzeća.
Takođe, naglašena je potreba za promocijom socijalnog preduzetništva kao održivog modela poslovanja koji može doprineti ekonomskom razvoju i socijalnoj pravdi. Socijalna preduzeća ne samo da doprinose ekonomiji, već i pomažu u izgradnji jačih zajednica i smanjenju socijalnih nejednakosti.
U zaključku, konferencija je pokazala da postoji značajan potencijal za razvoj socijalnog preduzetništva u Srbiji, ali da je potrebno mnogo više rada i posvećenosti kako bi se stvorili uslovi za njegov rast. U narednom periodu, ključni zadatak će biti jačanje saradnje između svih relevantnih aktera i obezbeđivanje potrebnih resursa za podršku socijalnim preduzećima. Samo kroz zajedničke napore možemo stvoriti održiv ekosistem koji će omogućiti da socijalna preduzeća postanu važan deo srpske ekonomije.
