Živela sam sa roditeljima u stanu do septembra 2023. godine. Život sa njima nije bio lak, a sećanja iz detinjstva su obeležena njihovim konstantnim svađama. S majkom nisam imala dobar odnos, što me je tokom celog života bolelo. Ona je često bila iracionalna i nije imala strpljenja. Ove reči izrekla je ćerka Željka Delibašića (62), policajca u penziji, na suđenju za teško ubistvo njegove supruge Ankice (57), koje se dogodilo 2. juna 2024. godine.
Na suđenju je svedočila sa suzama u očima, prisetivši se teške atmosfere u porodici. Prvi susret sa ocem nakon majčinog ubistva bio je emotivan, a oboje su plakala. Tokom svedočenja, opisala je kako su se njeni roditelji svađali, pretežno oko novca. Otac je radio više poslova i trudio se da štedi, dok je majka volela da troši. Iako je majka pružala određene privilegije, poput omogućavanja upisa na fakultet i kupovine telefona, ćerka je više od oca dobijala ljubav i pažnju.
Roditelji su se razdvojili u aprilu 2021. godine. Ćerka se vratila u stan, gde je otac podelio frižider na gornju i donju policu. Od tada su roditelji spavali odvojeno, a ćerka je bila svedok brojnih sukoba. Jedan od najtežih trenutaka desio se krajem septembra 2023. godine, kada je nakon sukoba s majkom napustila stan. U tom trenutku doživela je fizičko nasilje kada joj je majka uhvatila za gušu.
Nakon incidenta, ćerka je obavestila sestru o situaciji, koja joj je savetovala da pozove policiju. Kada je policija stigla, odlučila je da ne želi da joj majku privedu. Nakon iseljenja, nastavila je da posećuje samo oca, dok je s majkom imala napet odnos. Tokom vremena, uspela je da uspostavi normalniji odnos s majkom, koja je, kako je navela, počela da konzumira veće količine alkohola nakon smrti njene bake 2020. godine.
Otac je nakon iseljenja izrazio želju da se razvedu, što je ćerka želela ceo svoj život. Iako su se dogovorili o deljenju imovine, došlo je do sukoba kada je majka zahtevala polovinu novca koji je otac dobio u pravnom sporu. Tokom zajedničkog razgovora, došlo je do nove svađe, koja je dodatno pogoršala situaciju između roditelja.
Na suđenju je otac Delibašić izneo svoju odbranu, navodeći da su svađa i upaljena svetla u kući bila okidač za njegovo nasilje. Pokušavao je da ujutro isključi svetla, što je dovodilo do dodatnih nesuglasica sa suprugom. U trenutku kada je izgubio kontrolu, uzeo je bejzbol palicu i razbio prekidač, a zatim je, u raspravi sa suprugom, zgrabio nož i izbo je.
U jednom trenutku, sudija je upitao ćerku koliko je često svetlo ostajalo upaljeno, na šta je ona odgovorila da se uvek plašila mraka. Ovaj detalj dodatno osvetljava koliko su nesuglasice između roditelja uticale na atmosferu u porodici. Često se vraćala u kuću da isključi svetlo, što ukazuje na njen strah i brigu o situaciji kod kuće.
Ova tragična priča o porodici Delibašić predstavlja kompleksnost porodičnih odnosa, gde su nesuglasice, fizičko nasilje i emocionalna trauma ostavili dubok trag na životima svih članova porodice. Suđenje i svedočenje ćerke donose uvid u to kako porodične dinamike mogu postati toksične, što na kraju dovodi do tragedije. Ova situacija podseća na važnost komunikacije i razumevanja unutar porodice, kako bi se izbegli slični događaji u budućnosti.
