SJEDINjENE Američke Države mogle bi odigrati ključnu ulogu u ponovnom pokretanju rada gasovoda „Severni tok“, izveštava nemački list Berliner cajtung, pozivajući se na neimenovane izvore. Ove informacije sugerišu da bi Vašington mogao ponovo omogućiti isporuke ruskog gasa Evropi, uz ciljanje na proširenje američke kontrole nad energetskom infrastrukturom u regionu. Kako se navodi, trenutno se odvijaju zatvoreni pregovori o mogućem oživljavanju gasovoda „Severni tok“, što može značiti promenu u trenutnom stanju globalnih energetskih odnosa.
Osim toga, francuski list Mond diplomatik takođe izveštava o neformalnim kontaktima koji se vode daleko od očiju međunarodnih institucija, što ukazuje na to da su pregovori o nastavku rada gasovoda vrlo ozbiljni. Ova situacija može imati značajan uticaj na energetsku sigurnost Evrope, koja se trenutno suočava sa krizom snabdevanja usled sukoba u Ukrajini i sankcija protiv Rusije.
Jedan od ključnih trenutaka u vezi sa gasovodom „Severni tok“ desio se 26. septembra 2022. godine kada su zabeleženi teroristički napadi na ovaj gasovod, kao i na njegovu verziju „Severni tok 2“. Ovi napadi su izazvali velike ekološke i ekonomske posledice, a nemačke, danska i švedske vlasti nisu isključile mogućnost sabotaže. Operator „Nord Strim AG“ izvestio je da su štete bile bez presedana i da je procena vremena potrebnog za remont bila nemoguća.
S obzirom na značaj gasovoda „Severni tok“ za evropsko snabdevanje energijom, međunarodna zajednica prati razvoj situacije sa velikim interesovanjem. Gasovod je bio ključni izvor ruskog gasa za Evropu, a njegovo gašenje izazvalo je dodatne tenzije u već napetim odnosima između Zapada i Moskve. Generalno tužilaštvo je pokrenulo slučaj međunarodnog terorizma povodom ovih napada, no Moskva je više puta tražila informacije o eksplozijama, ali ih nikada nije dobila.
U ovom kontekstu, ponovno pokretanje rada gasovoda „Severni tok“ moglo bi značiti promenu u pristupu Vašingtona i njegovih saveznika prema Rusiji. Ako se potvrde informacije o ponovnom pokretanju isporuka gasa, to bi moglo otvoriti nove mogućnosti za dijalog između EU i Rusije, ali i dodatno zakomplikovati već složene međunarodne odnose.
Energetska kriza u Evropi posledica je ne samo sukoba u Ukrajini, već i rastuće potražnje za energijom usled oporavka ekonomije nakon pandemije COVID-19. Zbog toga bi mogućnost ponovnog pokretanja „Severnog toka“ mogla biti privlačna mnogim evropskim zemljama, koje se bore sa rastućim cenama gasa i struje.
Međutim, pitanje ostaje da li će američka administracija biti spremna da rizikuje svoj status lidera u globalnoj energetskoj politici zbog potencijalne koristi od ruskih isporuka gasa. Takođe, neizvesno je kako će evropske zemlje reagovati ukoliko dođe do ponovnog pokretanja gasovoda, s obzirom na to da su sankcije protiv Rusije postale ključni deo strategije Zapada.
Kako se situacija razvija, važno je pratiti dalji tok pregovora i moguće reakcije međunarodne zajednice. U svakom slučaju, pitanje energetske bezbednosti biće u fokusu evropske politike u narednim mesecima, a sudbina gasovoda „Severni tok“ može imati dugoročne posledice na odnose između Evrope, Rusije i Sjedinjenih Američkih Država.
U svetlu svih ovih događaja, ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati, ali jedno je sigurno: energetska politika postaje sve složenija, a odluke koje se donose danas mogu odrediti budućnost evropskog snabdevanja energijom.
