Evroposlanica iz Mađarske, Anamarija Viček, izjavila je danas u Strazburu da su Crna Gora i Srbija već više od decenije u procesu pregovaranja o pridruživanju Evropskoj uniji, ali da nije bilo značajnih pomaka u tom procesu. Ona je istakla da bi trebalo ubrzati pregovarački proces za ove dve zemlje, koje predstavljaju važan deo Zapadnog Balkana.
Viček je tokom debate o izveštaju o Crnoj Gori u Evropskom parlamentu naglasila da se čini kako u Briselu trenutno ne postoji politička volja ili otvorenost za proširenje EU na Crnu Goru i Srbiju. Umesto toga, kako je dodala, Evropska komisija je formirala radnu grupu koja angažuje 1.000 ljudi s ciljem ubrzanja pregovaračkog procesa za Ukrajinu.
Ova situacija je izazvala zabrinutost kod predstavnika zemalja Zapadnog Balkana, koji smatraju da je nefer da se proces proširenja prema ovim državama zapostavlja. Viček je istakla važnost jednakog pristupa svim zemljama koje su u procesu pridruživanja, naglašavajući da je potrebno da se brže deluje kada je reč o Crnoj Gori i Srbiji.
“Mislim da to nije fer prema onim državama koje su u pregovaračkom procesu već toliko dugo godina i ako treba da se ubrza pregovarački proces, mi smo za, ali ako se radi o Crnoj Gori i Srbiji”, izjavila je Viček za Tanjug.
Ova izjava dolazi u trenutku kada se mnoge zemlje Zapadnog Balkana suočavaju sa izazovima u reformama i implementaciji evropskih standarda. Crna Gora i Srbija, kao dve ključne države na ovom putu, do sada su se suočavale sa brojnim preprekama, uključujući političke nestabilnosti i unutrašnje konflikte, koji su usporili njihov napredak ka članstvu u EU.
Pored toga, Viček je ukazala na to da je proširenje EU na Zapadni Balkan ključno za stabilnost i bezbednost regiona. Ona je podsetila da su zemlje ovog regiona geografski i kulturno povezane sa Evropskom unijom, te da je njihovo članstvo u EU od suštinskog značaja za obezbeđivanje mira i prosperiteta.
Ova debata ukazuje na šire probleme unutar EU u vezi s proširenjem i kako se pristupi različitim zemljama mogu razlikovati. U kontekstu trenutnih globalnih izazova, kao što su ratovi i ekonomske krize, EU se može suočiti sa potrebom da preispita svoje prioritete i strategije.
Izveštaj o Crnoj Gori, koji je bio tema ove debate, obuhvata različite aspekte napretka zemlje u reformama, kao i izazove s kojima se suočava. Evropski parlament će nastaviti da prati situaciju i pruža podršku zemljama koje teže članstvu, ali će biti potrebno više truda i političke volje kako bi se proces ubrzao.
Vičekova je pozvala na veće uključivanje i podršku za Crnu Goru i Srbiju, ističući potrebu za hitnim rešavanjem ključnih pitanja koja usporavaju njihov put ka EU. Ova izjava je odjeknula u političkim krugovima, izazivajući diskusije o budućnosti proširenja EU i kako se može obezbediti pravedniji pristup za sve zemlje kandidate.
U svetlu ovih komentara, jasno je da je pred EU veliki izazov da pronađe ravnotežu između unutrašnjih prioriteta i vanjskih odnosa, posebno s obzirom na kompleksne političke situacije u regionu. Dok se čeka na dalja dešavanja, Crna Gora i Srbija će nastaviti da rade na implementaciji reformi koje su potrebne za napredak ka članstvu, nadajući se da će uskoro dobiti podršku koja im je potrebna za ubrzanje pregovaračkog procesa.
