Beograd – Član Izvršnog odbora Dunav osiguranja Milo Marković istakao je danas da učešće osiguranih useva u Srbiji trenutno iznosi oko 12 do 15 odsto ukupnih obradivih površina. Ovaj procenat, prema njegovim rečima, nije zadovoljavajući za teritoriju zemlje, i naglasio je da se preduzimaju napori kako bi se povećao broj osiguranih useva.
Marković je za Tanjug izjavio da su izazovi poput klimatskih promena, koje uključuju ranu vegetaciju praćenu mrazom, sve češće suše, požare i mikroćelijske oluje, značajno otežali poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji. „Trudimo se da povećamo tu brojku, ali klima i druge prepreke otežavaju taj proces“, dodao je Marković.
U ovom trenutku, samo oko četvrtine poljoprivrednih površina u Srbiji je osigurano, što je daleko ispod evropskog proseka. U razvijenijim zemljama, procenat osiguranih useva može biti i do 70 odsto. Ovakva situacija predstavlja veliki problem za poljoprivrednike, koji se suočavaju s rizikom od gubitaka zbog nepovoljnih vremenskih uslova.
Klimatske promene su već uticale na mnoge sektore, a poljoprivreda je jedan od najugroženijih. Poljoprivrednici često gube svoje useve zbog ekstremnih vremenskih uslova, što ih čini još više zavisnim od osiguranja. Marković je naglasio da je neophodno raditi na edukaciji poljoprivrednika o važnosti osiguranja, kao i na unapređenju samog sistema osiguranja u zemlji.
Kako bi se poboljšala situacija, potrebno je razviti strategije koje će omogućiti lakši pristup osiguranju za poljoprivrednike, kao i pružiti dodatne subvencije i podršku za osiguranje useva. Marković je istakao da je važno da se država uključi u ovaj proces i da stvori povoljnije uslove za osiguranje.
Osiguranja poljoprivrednih useva mogu značajno doprineti stabilnosti poljoprivredne proizvodnje i pomoći poljoprivrednicima da se lakše oporave nakon nepogoda. U tom smislu, Marković je podsetio na važnost zajedničkog rada između države, osiguravajućih kuća i poljoprivrednika kako bi se pronašla optimalna rešenja.
U Srbiji su, pored klimatskih promena, prisutni i drugi faktori koji utiču na smanjenje obezbeđenih useva. To su, na primer, nedostatak informacija o mogućnostima osiguranja, visoki troškovi poljoprivredne proizvodnje, kao i nedovoljna podrška od strane institucija. Marković je naglasio da je neophodno raditi na unapređenju komunikacije između svih aktera u procesu osiguranja.
Osiguranje poljoprivrednih useva ne samo da štiti poljoprivrednike od gubitaka, već i doprinosi razvoju celokupne poljoprivredne industrije. Ulaganje u osiguranje može biti ključno za unapređenje proizvodnje i povećanje konkurentnosti srpskih poljoprivrednika na tržištu.
U svetlu svih ovih izazova, Marković je pozvao sve relevantne strane da se uključe u rad na unapređenju sistema osiguranja u Srbiji. Njegove reči su jasna poruka da je potrebno zajednički raditi na stvaranju održivog i otpornog sistema koji će pomoći poljoprivrednicima da se suoče s izazovima budućnosti.
Zaključujući, Marković je istakao da je vreme za promene i da je hitno potrebno raditi na podizanju svesti o važnosti osiguranja među poljoprivrednicima. Samo tako će se povećati procenat osiguranih useva i stvoriti sigurnija budućnost za srpsku poljoprivredu.
