Lekar Kliničkog centra Crne Gore, Vladimir Peruničić, uhapšen je zbog seksističkih i uvredljivih komentara koje je uputio voditeljki Gradske televizije Magdaleni Čelanović. Ovaj incident izazvao je veliku pažnju javnosti i postavio važna pitanja o seksualnom uznemiravanju i odgovornosti pojedinaca za svoje postupke, posebno kada su u pitanju javne ličnosti.
Prema informacijama koje su objavili „Vijesti“, Peruničić je uhapšen nakon što je Čelanović podnela prijavu protiv njega zbog uznemiravanja. Ovaj slučaj je doprineo širenju diskusije o tome kako se žene u medijima suočavaju sa seksizmom i neprimerenim ponašanjem. Čelanović je izjavila da su komentari koje je dobila bili uvredljivi i neprihvatljivi, što je dovelo do njenog odlučivanja da prijavi Peruničića policiji.
Podgorička policija je brzo reagovala, saslušavajući Peruničića i pokrenuvši prekršajnu prijavu protiv njega. Ovo je važan korak u borbi protiv seksualnog uznemiravanja, jer šalje jasnu poruku da takvo ponašanje neće biti tolerisano. Tužilac će se izjasniti o eventualnoj kvalifikaciji dela nakon što bude saslušana Čelanović, što ukazuje na ozbiljnost situacije i potrebu za pravnom zaštitom žrtava.
Incident je izazvao brojne reakcije u javnosti. Mnogi su izrazili podršku Čelanović, smatrajući da je njen potez hrabar i da je važan korak ka borbi protiv seksualnog uznemiravanja. S druge strane, neki komentatori su ukazali na to da bi ovakve situacije trebalo rešavati unutar institucija i da je važno da se ne donose brzi zaključci pre nego što se čuju sve strane.
Seksualno uznemiravanje u medijima i na radnom mestu postalo je sveprisutna tema u poslednjih nekoliko godina. Mnoge žene su odlučile da progovore o svojim iskustvima, što je dovelo do pokreta kao što je #MeToo, koji se širi širom sveta. Ovi pokreti su omogućili ženama da se osećaju osnaženo da prijave zlostavljanje i uznemiravanje, što je dovelo do većeg pritiska na institucije da reaguju i zaštite žrtve.
U ovom kontekstu, slučaj Peruničić-Čelanović može se posmatrati kao deo šireg problema koji zahvata društvo. Važno je da se stvori kultura u kojoj će žene osećati sigurnost da prijave uznemiravanje bez straha od odmazde ili nepoverenja. Takođe, važno je i da pojedinci koji se ponašaju neprimereno snose posledice svojih dela.
Ovaj incident takođe postavlja pitanje o odgovornosti medijskih kuća i institucija u kojima rade ljudi poput Peruničića. Da li su oni dovoljno edukovani o pitanjima seksualnog uznemiravanja? Da li postoje mehanizmi zaštite za žrtve unutar tih institucija? Ova pitanja su ključna za stvaranje bezbednijeg radnog okruženja za sve zaposlene, posebno za žene.
U narednim danima, očekuje se da će slučaj dobiti dalje pravne posledice, a tužilac će doneti odluku o tome kako dalje postupiti. Bez obzira na ishod, ovaj incident je otvorio važne razgovore o seksualnom uznemiravanju i odgovornosti pojedinaca, što će, nadamo se, doprineti stvaranju društva u kojem će žene biti zaštićene i poštovane.
Svi ovi događaji naglašavaju potrebu za kontinuiranim obrazovanjem i svesti o pitanjima seksualnog uznemiravanja, kao i važnost pružanja podrške žrtvama. Samo kroz otvoren dijalog i zajedničke napore možemo stvoriti kulturu koja će odbaciti sve oblike zlostavljanja i uznemiravanja.
