Predsednica Mehanizma za krivične sudove u Hagu, Grasijela Gati Santana, odbila je zahtev srpskog osuđenika Gorana Jelisića za prevremeno puštanje na slobodu. Jelisić, koji je osuđen na 40 godina zatvora zbog teških zločina tokom rata, podneo je zahtev nakon što je 2024. godine ispunio prag od dve trećine izdržane kazne. Međutim, Gati Santana je istakla da, iako ispunjava uslove za razmatranje, težina njegovih zločina, nedovoljna dokazanost rehabilitacije i nedostatak ubedljivih humanitarnih razloga opravdavaju odbijanje zahteva.
Goran Jelisić je uhapšen 22. januara 1998. godine i prebačen u Sheveningen, gde je priznao krivicu. Haški tribunal ga je 2001. godine osudio za kršenje zakona ili običaja ratovanja, uključujući ubistvo, okrutno postupanje, pljačku i zločine protiv čovečnosti. Nakon izdržavanja dela kazne u Italiji, vraćen je u Sheveningen, a trenutno se nalazi u zatvoru u Belgiji. Prema izveštaju zatvorske uprave, Jelisić obavlja razne poslove, redovno ga posećuje pravoslavni sveštenik i pohađa kurs holandskog jezika.
U svojim obrazloženjima, Gati Santana naglašava da težina krivičnih dela nije jedini faktor u proceni zahteva za prevremeno puštanje, ali je od fundamentalnog značaja. Jelisić je lično ubio 12 ljudi u policijskoj stanici u Brčkom i logoru Luka u maju 1992. godine, uz nanošenje telesnih povreda drugima. Njegova hladnokrvna ubistva i okrutnost su, prema rečima predsednice Mehanizma, izrazito zabrinjavajući aspekti koji govore protiv njegovog puštanja.
Iako je psihosocijalni izveštaj ukazao na to da Jelisić tokom boravka u zatvoru deluje ljubazno i prijateljski, i da nije pokazao agresivnost, Gati Santana izražava sumnju u potpunu prihvaćenost njegove lične odgovornosti. On je više puta izrazio kajanje zbog svojih postupaka, ali predsednica ukazuje na to da se nikada nije izvinio žrtvama. U izveštaju se navodi da Jelisić planira da se izvini, ali nedostatak iskrenog izvinjenja ili priznanja svoje uloge u zločinima ostavlja otvorenim pitanje njegove rehabilitacije.
Santana se osvrće i na ranije neformalne razgovore sa zatvorskim čuvarima, gde je Jelisić pokazivao divljenje prema Slobodanu Miloševiću, što dodatno komplikuje sliku o njegovom procesu rehabilitacije. Gati Santana takođe ističe da su planovi Jelisića nakon puštanja na slobodu nejasni, što postavlja pitanja o njegovoj budućoj reintegraciji u društvo.
Zaključujući svoju odluku, predsednica Mehanizma ističe da, iako su prisutni neki pozitivni aspekti u njegovom ponašanju i rehabilitaciji, Jelisić još uvek nije dostigao nivo potreban za prevremeno puštanje. Ona ga podstiče da nastavi da radi na svojoj rehabilitaciji i razmotri konkretne korake koje bi mogao preduzeti kako bi izrazio izvinjenje žrtvama i pažljivije planirao svoju reintegraciju u društvo.
Ova odluka dolazi u kontekstu sve prisutnijih rasprava o pravdi, pomirenju i rehabilitaciji ratnih zločinaca, a slučaj Gorana Jelisića ostaje u fokusu pažnje javnosti. Mnogi se pitaju kakve su granice oprosta i kako se društvo može pomiriti sa svojom prošlošću, posebno kada su u pitanju teški zločini protiv čovečnosti. Odbijanje njegovog zahteva za prevremeno puštanje može se smatrati jednim od načina na koji pravosudni sistem pokušava da pošalje jasnu poruku o ozbiljnosti njegovih dela i odgovornosti koju svaki pojedinac nosi za svoje postupke.
