Godina 2025. bila je presudna za odnose između Ukrajine i Evropske unije, s obzirom na to da je rat u Ukrajini nastavio da oblikuje bezbednosnu arhitekturu Evrope. Brisel je tokom godine organizovao niz samita i sastanaka kako bi podršku Kijevu pretvorio u dugoročnu strategiju koja uključuje vojnu, finansijsku, političku i integracionu dimenziju. Od posebnih zasedanja Evropskog saveta do pregovora o pristupanju EU, Ukrajina je bila u centru evropske geopolitike.
Na početku godine, u januaru, održan je NATO samit u Hagu, na kojem su se okupili lideri 32 saveznika sa ciljem jačanja odbrane, investiranja u vojne kapacitete i podrške Ukrajini. Glavna tema bila je povećanje odbrambenog budžeta na 5% BDP-a, osiguranje kontinuiteta pomoći Ukrajini i jačanje transatlantske saradnje.
Krajem februara, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je posetio Belu kuću i sastao se sa predsednikom SAD Donaldom Trampom, tražeći bezbednosne garancije za svoju zemlju. Ovaj susret je izazvao i verbalne sukobe, što je dodatno podstaklo rasprave o ukrajinskoj bezbednosti.
Početkom marta, u Londonu su se okupili evropski i NATO lideri kako bi razvili mirovnu strategiju za Ukrajinu, usko koordinirajući sa Sjedinjenim Američkim Državama. Cilj je bio formiranje koalicije država spremnih da podrže dugoročne bezbednosne garancije i vojne kapacitete, ukoliko mirni pregovori postanu teški.
6. marta, lideri država članica EU održali su vanredno zasedanje posvećeno isključivo Ukrajini, potvrđujući čvrstu političku, vojnu i finansijsku podršku Kijevu. Na sastanku su postavljeni osnovni principi za buduće mirovne pregovore, s naglaskom na teritorijalnom integritetu Ukrajine.
Dan nakon sastanka Evropskog saveta, u Briselu su vođeni tehničko-politički pregovori o pristupanju Ukrajine EU, fokusirajući se na usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, što je jedan od ključnih aspekata pristupnih pregovora.
U aprilu, na jubilarnom sastanku Asocijativnog saveta, EU i Ukrajina su potvrdile svoje strateško partnerstvo i osudile nastavak ruske agresije, ističući važnost reformi u Ukrajini i jačanje vladavine prava.
U avgustu, Zelenski je imao drugi susret sa Trampom, gde su razgovarali o bezbednosnim garancijama i mogućim mirovnim inicijativama uz prisustvo lidera EU. Takođe, na neformalnom sastanku lidera EU u Kopenhagenu, Ukrajina je bila jedna od centralnih tema, s fokusom na jačanje evropske odbrambene politike.
U Kijevu je održan sastanak zemalja donatora i evropskih institucija, gde je koordinirana finansijska pomoć i planiranje posleratne obnove Ukrajine. Ovaj format je postao ključni mehanizam za povezivanje vojne, budžetske i razvojne pomoći EU.
Na završnom samitu krajem godine, lideri EU doneli su odluku o odobravanju višegodišnjeg finansijskog paketa pomoći Ukrajini, vrednog oko 90 milijardi evra. Ova odluka je poslala jasnu poruku o strateškoj i dugoročnoj podršci Ukrajini, uprkos političkim izazovima unutar same Unije.
Na kraju godine, Ukrajina je objavila svoj kompletan mirovni plan od 20 tačaka, razvijen u saradnji sa Sjedinjenim Američkim Državama, koji bi trebao da postane osnovni dokument za završetak rata. Predsednik Zelenski je naglasio da bi Rusija trebala da odgovori na ovaj plan tokom sastanka s američkom stranom, izražavajući spremnost Ukrajine za pregovore, posebno u vezi s teritorijalnim pitanjima.
Glavne tačke plana uključuju potvrdu suvereniteta Ukrajine, potpisivanje sporazuma o nenapadanju između Ukrajine i Rusije, kao i mehanizam praćenja linije kontakta. Bezbednosne garancije koje će biti pružene Ukrajini biće „jake“, uključujući vojni odgovor i ponovno uvođenje sankcija protiv Rusije u slučaju napada. Na kraju, veličina oružanih snaga Ukrajine u mirnodopskom periodu će iznositi do 800.000 vojnika, uz podršku SAD, NATO i evropskih država.
