PODGORICA – Ukupan državni dug Crne Gore na dan 31. decembar 2024. godine, uključujući depozite, iznosio je 4,12 milijarde evra, što predstavlja 55,36 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Ove informacije su danas objavljene iz Vlade Crne Gore, a prema preliminarnim podacima Uprave za statistiku, BDP za prošlu godinu procenjen je na nominalnih 7,45 milijardi evra.
Vlada Crne Gore takođe ističe da su tekući prihodi za 2024. godinu iznosili 2,71 milijarde evra. Ovaj iznos je nešto manji od planiranog, sa padom od 0,05 odsto, i čini 36,4 odsto BDP-a. U strukturi tekućih prihoda, najznačajniji deo dolazi od poreza, koji čini 72,5 odsto ukupnih prihoda ili 1,96 milijardi evra. Prihodi od doprinosa čine 21,5 odsto, odnosno 584,7 miliona evra, dok ostali prihodi čine 3,4 odsto, odnosno 92,2 miliona evra.
Kada je reč o budžetskoj potrošnji, ona je u 2024. godini iznosila oko tri milijarde evra, što predstavlja 40,3 odsto BDP-a. Ova potrošnja se koristi za različite javne usluge i socijalna davanja. Naime, socijalna davanja čine najveći deo budžetske potrošnje, sa udelom od 33,6 odsto, što u apsolutnom iznosu iznosi oko milijardu evra. Ova cifra predstavlja značajan rast od 22,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu, što ukazuje na povećanje potrebnih sredstava za podršku socijalno ugroženim kategorijama.
Analitičari smatraju da su ovi podaci indikativni za ekonomski položaj države i njene sposobnosti da održava stabilnost u budžetu, s obzirom na rastući dug. S obzirom na to da se Crna Gora suočava sa izazovima u oblasti javnih finansija, važno je da Vlada nastavi sa reformama koje bi mogle da doprinesu smanjenju duga i jačanju ekonomskih osnova.
Pored toga, s obzirom na rastuće troškove i pritiske na budžet, postavlja se pitanje kako će država dalje upravljati svojim finansijama. Potrebno je usmeriti se na racionalizaciju troškova i povećanje efikasnosti u javnom sektoru kako bi se obezbedila održivost javnih finansija u budućnosti.
Vlada je u prethodnim godinama radila na unapređenju fiskalne discipline i smanjenju deficita, ali izazovi poput inflacije, globalnih ekonomskih turbulencija i unutrašnjih političkih nesuglasica mogu otežati postizanje ovih ciljeva. Takođe, važno je napomenuti da Crna Gora zavisi od stranih investicija i pomoći, što dodatno komplikuje situaciju.
U svetlu ovih informacija, analitičari savetuju da se fokusiranje na diversifikaciju ekonomije i jačanje lokalne proizvodnje može pokazati kao ključni korak ka smanjenju zavisnosti od stranih izvora finansiranja. Osim toga, potrebno je raditi na poboljšanju poslovnog okruženja kako bi se privukli investitori i stvorili novi radni mesta.
U narednim mesecima, Vlada će verovatno biti pod pritiskom da predstavi strategije koje će omogućiti smanjenje duga i stabilizaciju ekonomije. Ove strategije će zahtevati koordinaciju sa međunarodnim finansijskim institucijama, kao i angažovanje svih relevantnih aktera u društvu.
U zaključku, trenutni ekonomski i finansijski pokazatelji Crne Gore ukazuju na potrebu za pažljivo planiranje i odgovornu fiskalnu politiku. Održavanje stabilnosti javnih finansija ključno je za budućnost zemlje, a implementacija reformi i strategija može doprineti jačanju ekonomske otpornosti i održivosti.
