U Crnoj Gori, na kraju jula ove godine, zabeležen je značajan porast broja blokiranih računa preduzeća i preduzetnika. Prema podacima Centralne banke Crne Gore, više od 21.000 računa je bilo blokirano, što predstavlja povećanje od 0,17 procenata u odnosu na prethodni mesec. Ukupan iznos duga koji je doveo do ove situacije iznosi 1,49 milijardi evra, što je povećanje od 0,86 procenata u odnosu na jun.
Ove brojke ukazuju na ozbiljnu finansijsku krizu koja pogađa preduzeća u zemlji. Blokade računa često dovode do nemogućnosti poslovanja, što dodatno pogoršava ekonomsku situaciju i može rezultirati gubicima radnih mesta i smanjenjem investicija. Prema izveštaju RTCG, koncentracija duga je posebno izražena, jer 10 najvećih dužnika čini čak 34,91 procenat ukupnog iznosa blokade.
Ova situacija zahteva hitnu reakciju vlasti i relevantnih institucija kako bi se preduzele mere za rešavanje problema. Ekonomisti upozoravaju da ovakvo stanje ukazuje na lošu ekonomsku politiku i nedostatak adekvatnih mera za podršku malim i srednjim preduzećima, koja čine okosnicu privrede.
U poslednjih nekoliko meseci, preduzetnici su se suočavali sa mnoštvom izazova, uključujući povećanje troškova poslovanja, inflaciju i smanjenu potražnju za njihovim proizvodima i uslugama. Pored toga, mnogi su se borili s posljedicama pandemije COVID-19, koja je dodatno otežala poslovanje i smanjila priliv novca.
Vlasti u Crnoj Gori su do sada pokušavale da reše probleme preduzetnika kroz različite mere podrške, ali čini se da one nisu bile dovoljno efikasne. Mnogi preduzetnici izražavaju zabrinutost zbog budućnosti svojih firmi i mogućnosti da ispune svoje obaveze prema dobavljačima i zaposlenima.
U tom kontekstu, ekonomski analitičari pozivaju na reforme koje bi olakšale poslovanje i smanjile administrativne prepreke. Takođe, naglašavaju važnost jačanja finansijske pismenosti među preduzetnicima, kako bi mogli bolje upravljati svojim resursima i izbeći slične situacije u budućnosti.
Osim toga, postoji potreba za boljom saradnjom između državnih institucija i privatnog sektora. Kroz dijalog i partnerstvo, moguće je pronaći rešenja koja će omogućiti preduzećima da se stabilizuju i ponovo krenu ka rastu.
Na kraju, važno je napomenuti da blokada računa ne pogađa samo preduzeća, već i širu zajednicu. Gubitak radnih mesta i smanjenje investicija mogu imati dugoročne posledice na ekonomiju zemlje, što dodatno naglašava potrebu za hitnim delovanjem.
U svetlu ovih izazova, Crna Gora se suočava s teškim zadatkom da pronađe održiva rešenja kako bi pomogla svom poslovnom sektoru da se oporavi i vrati na put rasta. Samo kroz zajedničke napore vlasti, preduzetnika i svih relevantnih aktera moguće je prevazići trenutne poteškoće i stvoriti bolje okruženje za poslovanje u budućnosti.
