Sve više ljudi u Srbiji prijavljuje da im stižu pozivi sa nepoznatih inostranih brojeva. Najčešći prefiksi koje korisnici beleže su +44 (Velika Britanija), +46 (Švedska), +40 (Rumunija) i +34 (Španija). U većini slučajeva, radi se o nametljivom telemarketingu, ali i o pokušajima prevare.
Glavni problem leži u tehnici poznatoj kao spoofing, gde prevaranti lažiraju broj koji se prikazuje na ekranu telefona, kako bi poziv izgledao kao da dolazi iz zemlje u kojoj korisnik živi. Na ovaj način, prevaranti pokušavaju da prevare korisnike da poveruju da zovu legitimne institucije ili da prihvate neku „ponudu“.
Iako su u nekim zemljama uvedeni filteri koji blokiraju pozive sa falsifikovanim ili maskiranim brojevima, pozivi sa stvarnim stranim brojevima ponovo rastu. Umesto da falsifikuju broj, prevaranti su počeli da koriste prave, međunarodne brojeve, kako bi izbegli filtere i nastavili sa svojim prevarama.
U ovom kontekstu, važno je obratiti pažnju na različite vrste prevara koje se mogu dogoditi. Telemarketing i prodaja lažnih usluga su česta praksa, pri čemu korisnici često dobijaju pozive koji nude nepostojeće proizvode ili usluge, uz pritisak da odmah podele lične podatke. Takođe, lažni „konsultanti“ se predstavljaju kao predstavnici banaka ili telekom kompanija, tražeći pristup lozinkama ili bankarskim računima.
Još jedna popularna prevara je „Wangiri“, kada korisnici dobiju kratko zvono sa nepoznatog broja sa prefiksom +, a kada se jave, niko ne odgovara. U tom slučaju, nikako ne bi trebalo da pozivaju nazad, jer trošak može biti ogroman.
Kako bi se zaštitili od ovakvih prevara, korisnicima se savetuje da ne odgovaraju na pozive sa nepoznatih ili sumnjivih brojeva, posebno sa inostranim prefiksima, ukoliko ne očekuju poziv. Takođe, korisnici mogu blokirati međunarodne pozive kod svog mobilnog operatera ili podesiti telefon da blokira dolazne pozive sa brojeva van svoje države.
Instaliranje aplikacija kao što su TrueCaller, Hiya ili Should I answer? može pomoći u identifikaciji i blokiranju sumnjivih poziva. Osim toga, korisnici nikada ne bi trebali davati lične ili bankarske podatke preko telefona, jer to gotovo sigurno predstavlja pokušaj prevare.
U svetlu ovih informacija, važno je ostati oprezan i svestan potencijalnih prevara koje dolaze sa inostranih brojeva. Telemarketing i lažni pozivi su sve prisutniji, a prevare postaju sve sofisticiranije, što zahteva dodatnu pažnju i oprez od strane korisnika. U ovom digitalnom dobu, zaštita ličnih podataka i sigurnost komunikacije postaju prioriteti za sve.
Uprkos naporima da se spreče ovakvi pozivi, prevaranti su često korak ispred. Korisnici bi trebali biti edukovani o ovim prevarama i znati kako da prepoznaju sumnjive pozive. Samo svestan i informisan korisnik može se zaštititi od potencijalnih prevara i osigurati sigurnost svojih ličnih informacija.
