Prema rečima ruskog predsednika Vladimira Putina, ako Evropi ne bude potreban ruski gas, taj resurs će se izvoziti u druge zemlje. On je kritikovao ideju Evropske unije da uvede gornju cenu ruskog gasa, nazivajući to „netržišnom glupošću“ koja bi mogla da dovede do novog poskupljenja energenata. Putin smatra da takve administrativne mere ne mogu da reše probleme u ekonomiji i svetskoj trgovini.
Putin je takođe istakao da je Evropa sama sebe dovela u „sankcioni ćorsokak“, naglašavajući da su optužbe o tome da „Severni tok“ koristi kao energetsko oružje besmislene. On je rekao da će gasovod nastaviti sa radom čim dobije remontovanu turbinu iz Nemačke. „Dajte nam turbinu, sutra ćemo uključiti ‘Severni tok 1’. Ne daju ništa, a tvrde da ga koriste kao oružje. Koje oružje? Sami su doveli stvari u ovu situaciju“, rekao je Putin.
Prema njegovim rečima, ruski energetski resursi treba pre svega da budu usmereni na razvoj sopstvene zemlje. Međutim, Putin je naglasio da je Rusija spremna da izađe u susret rastućim potrebama svih koji žele da sarađuju. On je dodao da je ruski gas uvek konkurentniji od tečnog prirodnog gasa koji stiže iz inostranstva.
Putin je ukazao na to da su zahvaljujući isporukama ruskog gasa privrede vodećih evropskih zemalja decenijama imale očigledne konkurentske prednosti. „Ako misle da im takve prednosti nisu potrebne, to nam nikako ne smeta, jer je potražnja za energetskim resursima u svetu veoma velika“, rekao je. Takođe je istakao da gasovod „Severni tok 2“ može biti pušten u rad već sutra, ukoliko bude potrebe.
U međuvremenu, nemački kancelar Olaf Šolc je najavio plan B za zimu, ističući da Rusija više nije pouzdan energetski partner. On je upozorio da se Evropa priprema na teške zimske mesece i naglasio važnost diversifikacije izvora energije. Šolc je rekao da će Nemačka učiniti sve što je u njenoj moći da obezbedi energente za svoje stanovništvo i industriju.
Francuska takođe ima planove za zimu, sa ciljem da se pripremi za eventualne krize u snabdevanju energijom. Vlasti u Parizu rade na strategijama koje će omogućiti zemlju da se suoči sa izazovima koji dolaze sa smanjenim isporukama ruskog gasa. Ova zima će biti drugačija od prethodnih, a francuska vlada se nada da će uspeti da obezbedi stabilno snabdevanje energijom bez obzira na situaciju na tržištu.
U isto vreme, bivši ruski premijer Dmitrij Medvedev je zapretio Evropi ukoliko se odluči na daljnje sankcije ili ograničenja u vezi sa ruskim gasom. On je naglasio da „gasa jednostavno neće biti“ ukoliko Evropa nastavi da se ponaša na način koji ne odgovara interesima Rusije. Medvedevova izjava dodatno je pojačala tenzije između Rusije i evropskih zemalja, koje se suočavaju sa potrebom za smanjenjem zavisnosti od ruskih energenata.
U ovoj napetoj situaciji, tržište energenata nastavlja da se menja, a evropske zemlje su primorane da preispitaju svoje energetske strategije. Dok jedni traže alternativne izvore snabdevanja, drugi se suočavaju sa poskupljenjima i nedostatkom resursa. Na globalnom tržištu energenata, potražnja ostaje visoka, a svaka nova odluka može imati dalekosežne posledice.
S obzirom na trenutnu situaciju, jasno je da će se odnosi između Rusije i Evrope nastaviti da komplikuju, a energetska kriza će ostati u fokusu pažnje tokom predstojećih meseci.
