Prema rečima ruskog predsednika Vladimira Putina, Evropa se suočava sa ozbiljnim problemima u vezi sa snabdevanjem gasom, a njegovo stajalište je da će, ukoliko evropske zemlje ne budu tražile ruski gas, taj resurs biti izvezen u druge delove sveta. On je kritikovao ideju Evropske unije o uvođenju gornje cene za ruski gas, nazivajući je „netržišnom glupošću“ koja će dovesti do daljeg rasta cena energenata na svetskom tržištu. Putin smatra da se problemi u vezi sa snabdevanjem gasom ne mogu rešiti administrativnim merama i da je Evropa sama sebe dovela u „sankcioni ćorsokak“.
Putin je takođe odbacio optužbe da se gasovod „Severni tok“ koristi kao energetsko oružje, naglašavajući da će gasovod nastaviti sa radom kada dobije remontovanu turbinu iz Nemačke. On je rekao: „Dajte nam turbinu, sutra ćemo uključiti ‘Severni tok 1’. Ne daju ništa. Kažu: ‘Evo, koriste ga kao oružje.’ Koje oružje? Sami su doveli stvari u ovu situaciju, a sada ne znaju šta će sa tim.“
U svetlu trenutnih globalnih energetskih kriza, Putin je naglasio da ruski energetski resursi trebaju biti usmereni na razvoj sopstvene zemlje, ali je istakao da je Rusija spremna da pomogne onima koji žele da rade sa njom. On je objašnjavao da su ruski energetski resursi uvek konkurentniji od tečnog prirodnog gasa koji dolazi iz drugih delova sveta, a zahvaljujući isporukama ruskog gasa, privrede vodećih evropskih zemalja su decenijama imale očigledne konkurentske prednosti.
Putin je dodao da, iako Evropa možda ne smatra da su te prednosti potrebne, to ne smeta Rusiji, jer je potražnja za energetskim resursima globalno veoma velika. U tom kontekstu, podsetio je da gasovod „Severni tok 2“ nije bez razloga građen i da može biti aktiviran u bilo kojem trenutku ako bude potrebno.
U međuvremenu, nemački kancelar Olaf Šolc je istakao da se njegova zemlja priprema za zimu i da ima plan B kako bi se suočila sa mogućim izazovima u snabdevanju energijom. On je naglasio da je Rusija prestala biti pouzdan energetski partner, što predstavlja novi izazov za Nemačku i celu Evropu. Šolc veruje da će strateška prilagođavanja i diversifikacija izvora snabdevanja energijom biti ključni za prevazilaženje krize.
Francuska takođe preduzima korake kako bi se pripremila za nadolazeću zimu. Pariz je već razvio planove koji se razlikuju od prethodnih godina, a vlasti su uverene da će ove zime uspeti da se nosi sa izazovima snabdevanja energijom. Francuska je, uz to, fokusirana na jačanje svojih kapaciteta za obnovljive izvore energije kako bi smanjila zavisnost od tradicionalnih izvora.
Ovo sve ukazuje na sve veću napetost između Rusije i zapadnih zemalja, koje su se odlučile na uvođenje sankcija i ograničenja u vezi sa energetskim resursima. Ova situacija može dovesti do daljih ekonomskih posledica, kako za Evropu, tako i za Rusiju, a analitičari predviđaju da bi tržišta mogla doživeti dodatne turbulencije u narednim mesecima.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da se globalni energetski pejzaž brzo menja, a zemlje se suočavaju sa sve većim izazovima u vezi sa sigurnošću snabdevanja energijom. Dok se Evropa priprema za zimu, budućnost ruskog gasa na kontinentu ostaje neizvesna, a sve više se naglašava potreba za diversifikacijom izvora energije.
