U Mali Orašju i Duboni, 4. maja, obeležava se druga godišnjica stravičnog zločina koji je šokirao javnost. Uroš Blažić je 2023. godine ubio devet mladih ljudi i ranio još dvanaest, a do danas nije doneta pravosnažna presuda za ovaj monstruozni zločin. Apelacioni sud u Beogradu zakazao je sednicu za odlučivanje o žalbama na prvostepenu presudu za 8. maj, što dodatno produbljuje patnju porodica žrtava koje traže pravdu.
Zločin se dogodio u večernjim satima, kada je Uroš Blažić, prema presudi Višeg suda u Smederevu, izvršio ubistva u Malom Orašju i Duboni. Njegovi napadi su rezultirali smrću Marka Mitrovića, Nemanji Stevanoviću, Lazaru Milovanoviću, Petru Mitroviću, Nikoli Miliću, Aleksandru Milovanoviću, Milanu Paniću, Kristini Panić i Daliboru Todoroviću. Ovaj stravični događaj ostavio je dubok trag u zajednici, a porodice žrtava su i dalje u potrazi za pravdom.
Prvostepena presuda izrečena je Urošu i njegovom ocu Radiši Blažiću, koji su osuđeni na po 20 godina zatvora. Njihovi branioci su uložili žalbe na ovu presudu, što je izazvalo dodatne tenzije u ovom slučaju. Žalbe su podnete u januaru i februaru ove godine, a Više javno tužilaštvo u Smederevu je odgovorilo predloženjem da Apelacioni sud odbije žalbe i potvrdi prvostepenu presudu. Ova situacija ukazuje na kompleksnost pravnog procesa i produžava agoniju porodica žrtava, koje žive u neizvesnosti dok čekaju konačnu presudu.
Iz Višeg suda u Smederevu potvrđeno je da su svi spisi predmeta poslati Apelacionom sudu 17. marta. Obrađivanje ovog slučaja zakazano je za četiri dana nakon godišnjice masovnog ubistva, što dodatno pojačava emotivnu napetost u zajednici.
Ovaj tragičan događaj nije samo kriminalni akt, već i podsećanje na probleme društva u celini. Ubistva su izazvala široku raspravu o sigurnosti, mentalnom zdravlju i potrebama za boljim sistemima prevencije nasilja u našem društvu. Mnogi se pitaju kako je moguće da se ovakav događaj mogao dogoditi i šta se može učiniti da se spreče slične tragedije u budućnosti.
Zločin u Malom Orašju i Duboni je postao simbol za nepravdu koju mnogi osećaju kada su u pitanju teški zločini. Sa svakim prolongiranjem presude, osećaj beznađa raste među porodicama žrtava, koje žele da vide pravdu i odgovornost onih koji su počinili ovaj strašni zločin. Osim toga, lokalna zajednica se suočava s posljedicama koje će trajati dugo nakon što pravosudni proces završi.
U društvu gde je nasilje postalo prečesto, važno je otvoriti dijalog o uzrocima i rešenjima. Stručnjaci upozoravaju da je ključno raditi na prevenciji nasilja i pružanju podrške osobama koje se bore sa mentalnim problemima. Samo tako možemo stvoriti sigurnije okruženje za sve.
Dok se pripremamo za obeležavanje druge godišnjice ovog tragičnog događaja, svi imamo priliku da se zapitamo šta možemo učiniti kako bismo doprineli sigurnijem društvu. Svaka osoba može igrati ulogu u stvaranju promene, bilo kroz podršku žrtvama, podizanje svesti o važnosti mentalnog zdravlja ili aktivno delovanje u zajednici.
Na kraju, važno je da se setimo žrtava i njihovih porodica. Njihova bol i patnja ne smeju biti zaboravljeni. Pravo na pravdu je temelj svake zajednice, a mi kao društvo moramo raditi na tome da osiguramo da se ovakvi zločini ne ponove. Pravosudni sistem ima ključnu ulogu u ovom procesu, a svi mi imamo odgovornost da se borimo za pravdu i sigurnost u našoj zajednici.
