BEOGRAD – U poslednjem tromesečju 2022. godine, međugodišnja inflacija u Srbiji blago je opala ispod cilja Narodne banke Srbije, dok je u januaru 2023. godine zabeležena inflacija od 2,4 odsto. Ove brojke ukazuju na to da bi realni rast plata mogao lakše da nadmaši inflaciju, što bi pozitivno uticalo na kupovnu moć i životni standard građana. Ovu informaciju je izneo Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije.
Stanić je u razgovoru sa novinarima Jutarnjeg dnevnika RTS-a naglasio da je pitanje životnog standarda kompleksnije od samog nivoa plata, ali je zarada ključni faktor u tom okviru. On je objasnio da je trenutna inflacija od 2,4 odsto koja se nalazi ispod srednje vrednosti cilja Narodne banke od 3,0 odsto, uzimajući u obzir da su dozvoljena odstupanja od 1,5 odsto u bilo kojem smeru. To znači da inflacija može varirati između 1,5 odsto i 4,5 odsto.
Dodatno je istakao da je uredba o ograničenju marži, koja polako ističe, doprinela tome da inflacija raste sporije nego što bi to bio slučaj da ta uredba nije postojala. Ipak, naglasio je da su spoljni faktori koji utiču na inflaciju značajno oslabiljeni, te bi se usporavanje inflacije dogodilo i bez te uredbe, ali ne u ovolikom obimu.
Ova situacija može se posmatrati kao pozitivan signal za ekonomiju Srbije, jer ukazuje na to da se inflacija stabilizuje, što može omogućiti građanima da lakše planiraju svoje budžete i troškove. Stanić je naglasio da je oporavak kupovne moći građana ključno pitanje za budući ekonomski razvoj.
U poslednjih nekoliko godina, inflacija je bila jedan od najvažnijih ekonomskih izazova za Srbiju, kao i za mnoge druge zemlje širom sveta. Povećanje cena osnovnih životnih namirnica i usluga značajno je uticalo na životni standard, a vlade su često bile prinuđene da donesu različite mere kako bi ublažile pritisak na potrošače.
U ovom kontekstu, smanjenje inflacije na 2,4 odsto može se smatrati pozitivnim razvojem događaja. Ekonomisti ističu da stabilna inflacija može doprineti jačanju poverenja potrošača i investitora, što je ključno za ekonomski rast.
S obzirom na to da se inflacija smanjuje, postoji nada da će se trend rasta plata nastaviti, čime bi se dodatno poboljšala kupovna moć građana. Povećanje plata, posebno u sektorima koji su najviše pogođeni inflacijom, može značiti bolji životni standard za mnoge porodice.
Takođe, važno je napomenuti da su mere koje je vlada preduzela da bi ograničila rast cena i inflaciju, kao što su subvencije i regulative, imale određeni efekat. Međutim, ekonomski analitičari upozoravaju da je potrebno nastaviti sa pažljivim praćenjem inflacionih pritisaka, kao i prilagođavanjem ekonomskih politika kako bi se osiguralo da se inflacija ne vrati na prethodne nivoe.
U svetlu svih ovih faktora, optimizam u vezi sa budućim ekonomskim razvojem Srbije može se smatrati opravdanim. Ako se inflacija nastavi smanjivati, a plate rastu, građani će moći da očekuju poboljšanje životnog standarda i stabilniju ekonomsku situaciju.
U zaključku, trenutni podaci o inflaciji su ohrabrujući, ali je važno ostati oprezan i svestan da su ekonomski uslovi podložni promenama. Samo kroz dosledne i promišljene mere možemo osigurati dugoročnu stabilnost i rast u Srbiji.
