Ustavni sud Crne Gore donio je važnu odluku koja se tiče Zakona o unutrašnjoj trgovini, ukidajući član 35a koji je propisivao zabranu rada trgovina nedeljom i u dane državnih i drugih praznika. Ova odluka je objavljena u Službenom listu, čime je stavljena van snage zakonska regulativa koja je stajala na putu slobodnom preduzetništvu i ravnopravnosti među trgovcima.
Na sednici održanoj 28. januara, Ustavni sud je utvrdio da je spomenuti član zakona neustavan jer krši osnovna prava koja su garantovana Ustavom Crne Gore. Prema mišljenju suda, ovaj član je omogućio jednoj grupi preduzetnika da obavlja svoje delatnosti nedeljom, dok je drugoj grupi to bilo zabranjeno, što je u suprotnosti sa ustavnim principom jednakosti svih građana pred zakonom.
U saopštenju iz Ustavnog suda navedeno je da Ustav garantuje pravo zaposlenih na ograničeno radno vreme i plaćeni odmor, ali ne propisuje pravo na odmor isključivo nedeljom. To znači da radnici imaju pravo na odmor, ali je na njima i njihovim poslodavcima da dogovore kada će taj odmor biti, bez obzira na dan u nedelji. Ova odluka može značajno uticati na način na koji će trgovci organizovati svoje poslovanje, posebno u situaciji kada se očekuje sve veća konkurencija na tržištu.
Ustavni sud je takođe naglasio da je važno da se obezbedi ravnoteža između prava zaposlenih i prava preduzetnika, te da su svi preduzetnici dužni da poštuju zakonske regulative u vezi sa radnim uslovima i pravima radnika. Ova odluka dolazi u trenutku kada se Crna Gora suočava sa ekonomski izazovima, a liberalizacija radnog vremena može doprineti boljoj dostupnosti proizvoda i usluga potrošačima.
Nakon ove odluke, očekuje se da će trgovci imati više fleksibilnosti u organizaciji svog rada, što može dovesti do povećanja prodaje, posebno tokom vikenda kada su potrošači najaktivniji. Takođe, otvara se mogućnost za nova radna mesta, jer će trgovine biti u mogućnosti da zapošljavaju više radnika kako bi pokrile širi spektar radnih sati.
Reakcije na ovu odluku su podeljene. Dok neki trgovci pozdravljaju ovu odluku kao korak ka modernizaciji i prilagođavanju tržištu, drugi se plaše da će ovo dovesti do prekomernog rada zaposlenih i smanjenja kvaliteta života radnika. Sindikati već najavljuju da će se boriti za zaštitu prava radnika, naglašavajući da je važno osigurati da radnici ne budu preopterećeni i da imaju pravo na pristojne uslove rada.
Osim toga, ova odluka može imati i šire društvene posledice. Rad nedeljom može uticati na porodične odnose, jer mnogi radnici neće imati priliku da provode vreme sa porodicama tokom vikenda. Ovo pitanje je posebno važno u kontekstu društvenih normi i vrednosti koje naglašavaju značaj porodičnog vremena.
U svakom slučaju, ukidanje zabrane rada nedeljom otvara nova pitanja o balansu između ekonomskih interesa i socijalnih prava. Kako će se situacija razvijati u budućnosti i kako će se trgovci, radnici i potrošači prilagoditi ovim promenama, ostaje da se vidi. U svakom slučaju, odluka Ustavnog suda predstavlja značajan korak u pravcu liberalizacije tržišta i može imati dugoročne posledice po celokupno društvo u Crnoj Gori.
