Procene pokazuju da roditelji u Srbiji tokom prvog opremanja i kupovine zaliha za prvih mesec dana izdvaja oko 200 hiljada dinara, što pokriva roditeljski dodatak. Međutim, oni se suočavaju sa daljim rashodima bez dodatne podrške. U isto vreme, demografi predviđaju da će do kraja godine natalitet u zemlji dostići rekordno nizak nivo.
Troškovi osnovnih potrebština za novorođenčad su značajni. Naime, za jedan paket pelena roditelji moraju da plate oko 2.000 dinara, dok država na ime nabavke opreme, uz roditeljski dodatak, pruža paušal od 7.500 dinara. Jovana Ružičić iz organizacije „Centar za mame“ naglašava da su troškovi roditeljstva visoki i da se odluka o proširenju porodice ne donosi na osnovu državnih mera. “To nisu stimulansi već podrška onima koji svakako žele da budu roditelji. Koliko god novca – dobro dođe, ali takve mere gledam kao političke poene, a ne značajne podsticaje”, ističe Ružičić.
Prema podacima demografa, natalitet je u Srbiji za prva četiri meseca ove godine opao za 7,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a predviđa se da će prvi put broj novorođenih beba pasti ispod 60.000 do kraja godine. Demograf Petar Vasić objašnjava da ne očekuje značajan pad stope rađanja po jednoj ženi, ali da broj žena koje rađaju opada zbog negativne migracije i depopulacije, što dovodi do manjeg broja rođenja.
Ovaj trend nije jedinstven za Srbiju, već se može primetiti i u drugim zemljama regiona. Italija, na primer, beleži rekordno niske brojke novorođenih i već godinama ulaže finansijska sredstva u podsticaje, ali rezultati nisu zadovoljavajući. Agnes Vitali, profesorka demografije na italijanskom institutu, ukazuje na to da su razlozi za nisku stopu rađanja kompleksni i uključuju ekonomske i kulturološke aspekte, kao što su ekonomska nezavisnost mladih i visoke cene nekretnina.
U pokušaju da se reši problem niskog nataliteta, država pruža finansijsku pomoć i borbu protiv monopola na tržištu bebi opreme. Nedavno su ginekolozi i akušeri doneli prvi obavezujući vodič za unapređenje prava trudnica, za koji se nadaju da će poboljšati status porodilja za najmanje 50 procenata.
Jedan od ključnih problema za potrošače u Srbiji su visoke cene bebi opreme i hrane. Gorana Sredanović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije ističe da su cene veoma visoke, ne samo u odnosu na prosečna primanja u zemlji, već i u poređenju sa najrazvijenijim zemljama. Prema njenim rečima, osnovni razlog za visoke cene je nedostatak domaće proizvodnje.
“Većinu bebi proizvoda uvozimo, a to utiče na visinu cene. U cenu su uračunati carina, PDV i transport, što dodatno povećava troškove”, objašnjava Sredanović. Takođe, naglašava da konkurencija među stranim proizvodima nije dovoljna, što dovodi do monopola na tržištu bebi opreme.
Visoke marže, koje često prelaze 100 procenata, dodatno utiču na rast cena. Sredanović predlaže da bi rešenje moglo biti u vraćanju PDV-a na bebi opremu i hranu, kao i u subvencijama i poreskim olakšicama za proizvođače. “Nedopustivo je da nemamo nijednu od ovih mera kada pričamo o zaštiti potrošača, posebno kada je reč o najranjivijoj grupi”, zaključuje ona.
U svetlu ovih izazova, pitanje nataliteta postaje sve hitnije i zahteva sveobuhvatne mere koje bi mogle da podstaknu porodice na rađanje i olakšaju im život u ranim godinama roditeljstva. Država, stručnjaci i organizacije civilnog društva rade na pronalaženju rešenja, ali uspeh će zavisiti od međusobne saradnje i razumevanja potreba roditelja i njihovih beba.
