Ljiljana Habjanović Đurović, istaknuta srpska književnica, ističe važnost pisanja u prvom licu kako bi se bolje prikazale emocije junaka. Ona smatra da je to posebno važno za razumevanje likova, jer svaka priča dolazi iz njihove unutrašnjosti. U nedavnom intervjuu, ona je podelila svoja iskustva i misli o pisanju, ali i o životu, ljubavi i trpljenju.
Habjanović Đurović, koja je bila osuđivana na zatvor, ističe da se divi ženama koje su pokazale snagu kroz trpljenje. Ona naglašava da su svi ljudi kroz istoriju imali slične dileme, strahove i nade, a da se suštinska emocija nije menjala. Povezuje to s likovima iz svog dela „Tamo gde je ona“, gde se radnja vrti oko ikone Presvete Bogorodice Filerimose. Kako je rekla, pisanje u prvom licu omogućava čitaocima da se povežu sa likovima i razumeju njihove unutrašnje borbe.
Njen najnoviji roman, drugi deo „Tamo gde je ona“, objavljen je sredinom oktobra 2024. godine. U ovom delu, Habjanović Đurović koristi različite junake, poput carice Pulherije i Marka Kalanja, arhimandrita manastira Ostrog, kako bi istražila njihove unutrašnje svetove i dileme. „Svaki junak govori svoju priču, a ja sam želela da čitaoci razumeju svaku od njih“, ističe ona.
U razgovoru, Habjanović Đurović se osvrnula i na sopstvena iskustva sa životnim teškoćama. Ona smatra da svako od nas misli da je njegov problem najveći, ali kroz čitanje i razumevanje drugih priča, shvatamo da nismo sami. Ističe da je važno da ljudi traže pomoć i da se trude da budu bolji, jer, kako kaže, „čoveku treba pomoć Božija“.
Osim toga, Habjanović Đurović se osvrnula na svoje detinjstvo i mladost, govoreći o teškoćama kroz koje je prošla. Njena strast prema pisanju proizašla je iz želje da istraži ljudsku prirodu i borbu za ono u šta verujemo. Njen prvi roman „Javna ptica“ objavljen je 1988. godine, a od tada je stekla reputaciju kao autor koji se hrabro bori s temama koje su često tabu.
Pored književnosti, Habjanović Đurović se bavila i novinarstvom, gde je pisala o društvenim problemima i životnim ispovestima. Njeni tekstovi iz tog perioda odražavaju njenu borbu protiv rata i nepravde. Ova iskustva su doprinela njenoj sposobnosti da se poveže s likovima u svojim knjigama, jer je razumela njihove borbe iz ličnog iskustva.
Životna priča Habjanović Đurović obeležena je i pravnim izazovima. Tokom 90-ih godina, suočila se s pravnim procesima zbog svojih tekstova o prevarama u bankama. Iako je bila osuđena na zatvor, njen slučaj je izazvao pažnju javnosti, a ona je na kraju pomilovana zbog toga što je imala maloletno dete.
U budućnosti, njen sin Aleksandar Đurović planira filmsku adaptaciju njenog romana „Naš otac“. Ona se nada da će tokom 2026. godine početi snimanje, a do sada je dobio podršku Filmskog centra Srbije. „To nije dovoljno za film, ali je lepa podrška“, kaže Habjanović Đurović, dodajući da njen sin nastavlja da traži sredstva za projekat.
Na kraju, Ljiljana Habjanović Đurović ostaje posvećena pisanju i istraživanju ljudske prirode kroz svoje junake. Njene priče ne samo da osvetljavaju prošlost, već nude i univerzalne poruke koje su relevantne i danas. Bez obzira na izazove, njen rad i dalje inspiriše mnoge, a njena sposobnost da se poveže s čitaocima kroz iskrene priče čini je istaknutom figurom u srpskoj književnosti.
