Zemlje Evropske unije aktivno integrišu veštačku inteligenciju (AI) u obrazovne sisteme, a istraživanja pokazuju da većina nastavnika i učenika podržava ovu praksu. U Srbiji, međutim, situacija je drugačija. Iako ne postoje zvanične statistike, procenjuje se da više od 80% učenika i studenata koristi AI alate kao što je ChatGPT, dok je među nastavnicima taj procenat viši od 50%. Nažalost, mnogi se oslanjaju na AI bez postavljenih pravila i smernica. Stručnjaci upozoravaju da je neophodno sprovesti sistemsku obuku nastavnika, jer bi u suprotnom mogli da imamo decu koja su funkcionalno nepismena.
Veštačka inteligencija više nije nova tema, ali njen uticaj na obrazovanje postaje sve izraženiji. Različite obrazovne institucije širom sveta uvode kurseve i smerove fokusirane na veštačku inteligenciju, a istraživanja pokazuju poboljšanja u efikasnosti nastave, personalizaciji učenja i objektivnosti ocenjivanja. Sve zemlje Evropske unije na neki način koriste ili postepeno uvode AI u obrazovni sistem, bilo kroz dobrovoljne časove, eksperimentalnu nastavu ili dugoročne strategije.
Dopisnik Euronews Srbija iz Brisela ističe da je cilj uvođenja veštačke inteligencije unapređenje učenja, digitalna i medijska pismenost građana, kao i personalizacija gradiva. Na primer, Finska je uvela časove etike veštačke inteligencije, Francuska nudi časove digitalne pismenosti, dok Švedska stavlja fokus na razumevanje AI. Estonija se posebno ističe zbog svojih projekata i dugoročnih planova u obrazovanju, a naučnik Linar Vik je nedavno izjavio da je pravo vreme za implementaciju AI u škole, jer su modeli dovoljno stabilni.
Belgija, Italija i Španija takođe aktivno rade na integraciji veštačke inteligencije u obrazovanje. Belgija je razvila platforme koje prate napredak učenika i predlažu im prilagođene zadatke, dok Italija i Španija uvode digitalne udžbenike zasnovane na AI modelima. Istraživanja pokazuju da ne postoji strah da će AI zameniti nastavnike, jer su oni uključeni u procese i obuku potrebnu za korišćenje ovih alata.
Kada se govori o podršci uvođenju veštačke inteligencije, većina nastavnika i učenika je pozitivno orijentisana prema ovoj inicijativi. Srbija, međutim, još uvek nije krenula sistemskim putem. Dekan Fakulteta za obrazovanje učitelja i vaspitača, Danimir Mandić, naglašava razliku između inovacija na fakultetima i prakse u školama. Iako su učenici rado prihvatili AI i koriste ga svakodnevno, mnogi nastavnici i dalje nisu upoznati sa novim tehnologijama.
Mandić ističe da je oko 50% nastavnika zadovoljno svojim stepenom informisanja o novim tehnologijama. On ukazuje da je prošle godine doneta odluka o korišćenju AI u nastavi na fakultetu, a studenti koriste različite AI alate za rešavanje zadataka i razvijaju kritičko mišljenje. Mandić preporučuje da se Srbija ugleda na Estoniju, koja koristi javno-privatno partnerstvo za uvođenje AI u škole.
Neophodno je razviti infrastrukturu i obuke za nastavnike koji se i dalje plaše korišćenja veštačke inteligencije, posebno zbog zabrinutosti oko plagijatorstva. Mandić naglašava potrebu za promenom metoda rada i organizacije nastave kako bi se prešlo sa ispitivanja činjeničnih znanja na razumevanje, analizu i kritičko mišljenje.
Osim toga, istraživanja pokazuju smanjenje kognitivnih sposobnosti kod mladih koji prekomerno koriste AI alate. Mandić predlaže da se sprovedu istraživanja o tempu i sposobnostima populacije za korišćenje veštačke inteligencije. On naglašava važnost kritičkog odnosa prema sadržajima koje AI generiše, kao i korišćenja različitih izvora informacija.
Ukoliko se veštačka inteligencija pravilno koristi, može postati pomoćnik u stvaranju novih ideja i unapređenju kvaliteta nastave. Mandić ukazuje na to da se ciljevi obrazovanja moraju prilagoditi savremenim potrebama, jer nije dovoljno naučiti činjenice, već je važno znati kako koristiti različite izvore informacija. U suprotnom, ako Srbija ne započne sistematsku obuku nastavnika, postoji rizik da će deca za pet godina biti funkcionalno nepismena u oblasti formalnog obrazovanja.
