GOTOVINA još uvek nije nestala iz svakodnevnog života, ali njen značaj ubrzano opada. U zemljama evrozone sve više građana koristi kartice, pametne telefone i aplikacije za plaćanje, dok papirni novac i kovanice imaju sve manju ulogu u svakodnevnim transakcijama. Za Evropsku centralnu banku (ECB) ova digitalna transformacija otvara ključno pitanje: kako sačuvati ulogu javnog novca u svetu koji se sve više okreće bezgotovinskom plaćanju? Odgovor je – digitalni evro, nova valuta centralne banke osmišljena da funkcioniše kao gotovina, ali u digitalnom obliku.
„Glavni razlog za uvođenje digitalnog evra je očuvanje prednosti gotovine u digitalnom dobu“, izjavio je u julu Pjero Čipolone, član Izvršnog odbora ECB-a. „Da bismo to postigli, moramo fizičku gotovinu nadopuniti digitalnim oblikom.“ Dok je gotovina jednostavna, univerzalno prihvaćena i nezavisna od bankarskih računa i naknada, digitalna plaćanja uglavnom prolaze kroz privatne sisteme – uglavnom američkih kartičnih kompanija ili tehnoloških giganata – što nosi rizike u pogledu naknada, praćenja podataka i isključivanja ljudi bez bankovnih usluga.
Udeo gotovine u plaćanjima u evrozoni pao je sa 68% u 2019. godini na 40% u 2024. po broju transakcija, i sa 40% na svega 24% po vrednosti. Ako ECB ne uvede digitalni evro, raste rizik da monetarni suverenitet Evrope ugrožavaju privatna, često neevropska rešenja. Čipolone upozorava da nemogućnost korišćenja gotovine u onlajn plaćanjima ili digitalnim transakcijama smanjuje konkurenciju, otpornost i slobodu potrošača da sami biraju kako će plaćati.
Iako trend ide u pravcu digitalizacije, gotovina ostaje poželjna u mnogim malim i srednjim preduzećima. U Austriji više od 50% preduzeća i dalje preferira plaćanje u kešu, u Italiji oko 40%, a ukupno u evrozoni skoro trećina. Ekonomisti upozoravaju da bez standardizovane javne platforme poput digitalnog evra postoji opasnost da evropsko tržište potpuno preuzmu privatni i strani sistemi plaćanja.
Kako će funkcionisati digitalni evro? Korisnici će mu pristupati preko digitalnog novčanika koji će biti dostupan putem banaka ili javnih tela. Plaćanja će biti trenutna, besplatna i dostupna i onlajn i oflajn. Sredstva će se moći uplaćivati sa bankovnog računa ili u kešu, a predviđena su i ograničenja iznosa kako bi se sprečio odliv kapitala iz banaka. ECB naglašava da neće pratiti lične kupovine ili privatne podatke građana, čime bi se očuvala privatnost korisnika. Jedan digitalni evro uvek će vredeti kao jedan evro u gotovini.
ECB je trenutno u pripremnoj fazi koja traje do oktobra 2025. godine. Tek nakon zakonodavnih procesa može biti doneta odluka o nastavku projekta. Čak i uz „zeleno svetlo“, razvoj će trajati još dve do tri godine, što znači da je realno očekivati digitalni evro između 2027. i 2029. godine.
Iako se često spekuliše o uticaju digitalnih valuta na dominaciju američkog dolara, iz ECB-a ističu da digitalni evro nije geopolitički instrument već sredstvo za maloprodajna plaćanja unutar Evrope. Dolar i dalje dominira svetskom trgovinom i finansijama zahvaljujući poverenju i globalnim mrežama, ali digitalni evro bi mogao ojačati jedinstvenu valutu unutar same Evrope.
U ovom kontekstu, važno je primetiti da digitalizacija finansijskog sektora donosi brojne izazove i mogućnosti. Dok neki smatraju da je prelazak na digitalnu valutu neophodan za modernizaciju ekonomije, drugi upozoravaju na rizike koje donosi oslanjanje na privatne sisteme plaćanja. Digitalni evro bi mogao doneti ravnotežu između inovacija i očuvanja suvereniteta, ali njegovo uvođenje zahteva pažljivo razmatranje i pripremu. Na kraju, pitanje ostaje: kako će građani reagovati na ovu promenu i hoće li digitalni evro postati deo svakodnevnog života ili će ostati samo još jedan eksperiment u svetu ekonomije?
