Dvanaest građana iz Beograda podnelo je krivičnu prijavu protiv doktora U. M. zbog sumnje na prevaru. Ovaj slučaj je privukao pažnju javnosti, a oštećeni su se odlučili na ovaj korak nakon što su otkrili da su prevareni prilikom kupovine mobilnih telefona putem internet platforme.
Prema informacijama koje je izneo advokat Bojan Mićanović, koji zastupa oštećene, doktor je tokom marta, aprila i maja ove godine oglašavao skupe mobilne telefone po cenama koje su bile znatno niže od tržišnih. Prosečna cena ovih uređaja bila je oko 1.000 evra, a potencijalni kupci su morali da uplate avans od minimalno 400 evra kako bi rezervisali telefon. Oštećeni su se nadali da će nakon isplate avansa dobiti telefon, ali to se nikada nije dogodilo.
Nakon što su uplatioci čekali nekoliko dana na isporuku, doktor je počeo da izmišlja razne izgovore kako bi odložio isporuku. Odlivao je vreme govoreći da je zauzet poslom, da mu je blokiran nalog na platformi ili da je imao smrtni slučaj u porodici. U međuvremenu, kako je istakao advokat, doktor je komunicirao s kupcima putem poruka, dodatno ih ubeđujući da će uskoro dobiti svoje telefone.
U jednom trenutku, u pokušaju da umiri kupce, doktor je odlučio da vrati deo novca. Obećao je svima da će im vratiti novac i poslao plan otplate. Iako je na kraju vratio po 100 evra svakom oštećenom, to je bilo nedovoljno da bi se izbegla krivična prijava. Ovakvo ponašanje, prema rečima advokata, moglo bi biti pokušaj da se dokaže da nije imao nameru da prevari kupce.
Ovaj slučaj razotkriven je kada je jedan od oštećenih ostavio svoj mejl u komentarima na doktorovom profilu, pozivajući druge prevarene kupce da mu se jave. Njegov poziv je naišao na odjek, i tako se okupila grupa od 11 ljudi koji su zajedno podneli krivičnu prijavu protiv doktora U. M. Tužilaštvo za visoke tehnološke kriminale sada treba da ispita sve informacije i pokrene istragu.
Advokat Mićanović je dodao da se doktor, nakon podnošenja prijave, javljao oštećenima i obećavao im vraćanje novca. Govorio je da je prodao auto i čekao odobrenje za kredit kako bi im vratio novac, ali, prema rečima oštećenih, novac nije vraćen.
Ovaj slučaj je još jedan primer kako prevaranti koriste internet platforme za ostvarivanje lične dobiti, često na račun naivnih kupaca. Sa porastom online kupovine, važno je da potrošači budu oprezni i da se informišu o prodavcima pre nego što izvrše uplatu. Preporučuje se da se uvek proveri pouzdanost prodavca, kao i da se koriste sigurnije metode plaćanja koje pružaju zaštitu potrošačima.
Podnošenje krivične prijave nije samo način da se zaštite njihova prava, već i način da se upozori šira javnost na moguće prevare. Oštećeni su pokazali hrabrost i odlučnost da se bore protiv prevara, i nadaju se da će pravda biti zadovoljena. U međuvremenu, slučaj doktora U. M. ukazuje na potrebu za jačim regulativama i kontrolama na internet platformama kako bi se smanjio broj prevara i zaštitili potrošači.
S obzirom na to da su prevaranti sve snalažljiviji, važno je da se edukujemo o rizicima online kupovine. Oštećeni u ovom slučaju, iako su izgubili novac, mogu poslužiti kao upozorenje drugima da budu oprezni i da uvek postavljaju pitanja pre nego što uplate bilo kakav novac. Samo zajedničkim snagama i informisanjem možemo se boriti protiv ovakvih prevara i zaštititi potrošače.
