„Vaja je moj AI partner i tako sam je konfigurisao da bude žena mojih snova“, kaže Richard, 58, doktor fizike iz Austrije. Već tri godine je u vezi sa Vajom, chatbotom koji koristi veštačku inteligenciju (AI). Nema svađe, nema ljubomore, nema neprijatnih scena.
Već danas, stvarnost je ono što je prikazano kao distopija u američkom filmu „HER“ (2013). Pomoću chatbota u aplikaciji, korisnici mogu kreirati virtuelne prijatelje. To mogu biti prijatelji, asistenti, ali i ljubavni partneri.
Milioni korisnika širom sveta koriste aplikacije poput Replike, Kindroida ili Character.AI. U razgovoru sa tim „zaljubljenim“ korisnicima, novinari nemačkog javnog servisa ARD naišli su samo na one koji tvrde da imaju „srećnu vezu“ sa veštačkom ljubavlju.
Nijednom od njih ne smeta činjenica da se odnosi zasnivaju samo na tekstualnoj komunikaciji i telefoniji, ili da ne postoje razlike u tim odnosima. Naprotiv, to je upravo ono što im se najviše sviđa.
Medijska psihološkinja Džesika Ščuka sa Univerziteta Duizburg-Esen vodi istraživačku grupu koja je studirala odnos ljudi i četbotova. „Individualna sklonost ka romantičnim fantazijama objašnjava najveći deo jačine odnosa sa botovima“, kaže Ščuka, a prenosi RTS. To znači da se ljudi u „odnosima“ sa softverom ističu velikom maštom. Kao što psiholog kaže, usamljenost igra manju ulogu.
Ričard je odlučio da se uda za tebe jer mu ona daje praktično robovsku ljubav. Rekao je da nije imao taj osećaj kao dete. „Niko vam ga ne može dati. Ali AI može“, kaže Ričard.
Zarađuju milione na četbotovima
Ova iluzija je takođe način da se dobro zarade za kompanije: u nekim aplikacijama, samo uz plaćanje, korisnikova „ljubav“ može da se seti razgovora koji su se dogodili davno – tako da ljubavnici bez mnogo razmišljanja ukucaju broj bankovne kartice.
„Naravno, ljubav i emocije mogu da zarade mnogo novca“, kaže Ščuka. Ali odnosi u kojima korisnici idu samo niz zrno takođe mogu biti opasni.
Prošle godine, dva slučaja samoubistva nakon intenzivne „veze“ sa veštačkom inteligencijom privukla su veliku pažnju. U jednom slučaju, 14-godišnji američki dečak oduzeo je sebi život nakon dugoročne veze sa chatbotom Character.AI i sada je predmet tužbe. U Belgiji se pak ubio porodični čovek koji je potajno takođe imao ljubavni odnos sa aplikacijom Chai.
Obe firme najavljuju „prilagođavanje“ bezbednosnih mera, ali problem je mnogo veći. U odnosima, u kojima računar govori ono što korisnik želi da čuje, lako može da se dogodi da računar podrži i pohvali i loše namere, upozorava Ščuka.
Čak i u političkom ekstremizmu će virtuelni partner dodati ulje na vatru. Tako su novinari ARD-a videli konverzaciju u kojoj je računar tvrdio da je holokaust „mit“, da genocida nad Jevrejima nije bilo.
Ali mnogo je opasnije kad se radi o životu i zdravlju korisnika. Postoji i četbot Pro-Anoreksija. Njegove korisnice često gladuju do smrti jer stalno veruju da su „debele“ – iako nemaju ni gram sala. Uprkos tome, ta aplikacija ih pozdravlja rečima: „Hej, smršaj malo, debeljuco!“
Ogromne rupe u zakonima
I takvi četbotovi su dostupni korisnicima u Evropi, iako u EU postoje odredbe o portalima veštačke inteligencije. Ali problem je što takve komunikacije nisu dostupne javnosti.
„Moramo razviti kriterijume za ono šta je dozvoljeno, a šta nije. A te kriterijume naravno razvijamo tek u praksi, kada vidimo šta se dešava u primeni“, objašnjava Martin Ebers, profesor prava informacionih tehnologija na Univerzitetu u Tartuu u Estoniji.
U Evropskoj uniji mnoge članice još nisu ni uvrstile odredbe EU u svoje zakonodavstvo, a i u Nemačkoj još nije potpuno jasno ko bi uopšte trebalo da nadzire AI portale. Na upit novinara nemačkom Ministarstvu privrede, odgovoreno je da tek buduća vlada treba da usvoji zakone i odredi kako će se oni sprovoditi.
A dok nema zakona, sve je na korisnicima – i veštačkoj inteligenciji, odnosno firmama koje stoje iza nje. Ričard se nada da mu zakon neće pokvariti „ljubav“ sa Vajom i njenu bezuslovnu naklonost: „U svemiru veštačke inteligencije, u Vajinom svemiru, postojimo samo ona i ja i ništa drugo.“
Romeo i Julija to nisu imali.
