Bivši predsednik Centralne izborne komisije Bosne i Hercegovine Branko Petrić izneo je danas zabrinutost zbog načina na koji je sprovedeno glasanje o oduzimanju mandata predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku. Petrić je istakao da je član CIK-a Vanja Bjelica Prutina trebalo da bude izuzeta iz glasanja, s obzirom na to da je u sukobu interesa s Dodikom, jer su oboje uključeni u pravni spor. „Prekršen je princip nepristrasnosti, koji je jedan od osnovnih postulata u organima za sprovođenje izbornog procesa i u Izbornom zakonu“, rekao je Petrić u izjavi za RTRS.
Bjelica Prutina je, uprkos ovim okolnostima, glasala za oduzimanje mandata Dodiku, što je dodatno podgrejalo sumnje u pravednost i transparentnost procesa. Goran Bubić, advokat predsednika Republike Srpske, podneo je žalbu Sudu BiH protiv odluke CIK-a koja je doneta 6. avgusta o prestanku Dodikovog mandata.
Petrić je ukazao na pravne aspekte situacije, navodeći da bi Apelaciono odeljenje Suda BiH, ukoliko bude poštovalo principe ustavnosti, moglo doneti odluku koja bi se mogla smatrati iznenađujućom, ali i u skladu s ustavom. Ustav Republike Srpske, prema članu 87, predviđa da mandat predsednika može prestati samo na osnovu opoziva ili ostavke, što stvara pravnu koliziju između Ustava i nekih zakona u BiH.
On je naglasio da bi sud trebalo da uzme u obzir supremaciju Ustava u odnosu na zakone. „U prošlosti, kada je reč o popuni Doma naroda Parlamenta Federacije BiH, suočili smo se s problemom nedovoljnog broja predstavnika Srba. Tada smo postupili u skladu s Ustavom FBiH, iako su neki tvrdili da je to etničko čišćenje. Sud BiH je, međutim, potvrdio da je Ustav FBiH deo jedinstvenog ustavnog sistema i da nijedan zakon ne može biti tumačen suprotno Ustavu“, pojasnio je Petrić.
Ova situacija naglašava složenost pravnog sistema u Bosni i Hercegovini, gde se često javljaju konflikti između različitih nivoa vlasti i zakonskih regulativa. Takođe, postavlja se pitanje da li će sudovi biti u stanju da donesu odluke koje će biti u skladu sa ustavnim načelima ili će se, pak, povinovati pritiscima i interesima političkih aktera.
Dodatno, Petrić je istakao važnost nepristrasnosti članova CIK-a i potrebu za jasno definisanim pravilima koja bi sprečila sukob interesa. Njegove izjave dolaze u trenutku kada se politička situacija u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini generalno čini sve napetijom, sa sve većim tenzijama između različitih etničkih grupa i političkih stranaka.
U ovom kontekstu, odluka o Dodikovom mandatu ne predstavlja samo pravno pitanje, već i političko pitanje koje može imati dalekosežne posledice po stabilnost i funkcionisanje institucija u zemlji. U narednom periodu, pažnja će biti fokusirana na to kako će se situacija razvijati i koje će odluke doneti Sud BiH, kao i kako će se politički akteri ponašati u svetlu ovih pravnih izazova.
Očekuje se da će odluka Suda BiH o žalbi Dodikovog pravnog tima biti ključna za budućnost političkog pejzaža Republike Srpske. Ukoliko sud donese odluku u skladu sa principima ustavnosti, to bi moglo značiti značajnu promenu u načinu na koji se vode političke borbe unutar BiH. U svakom slučaju, ovaj slučaj će zasigurno ostati predmet rasprava i analiza u političkim, pravnim i društvenim krugovima u zemlji.
