Ruski izvoz sirove nafte nastavlja da raste uprkos gubitku evropskih kupaca, sa isporukama koje su ponovo skočile u prethodnoj nedelji. Prema informacijama koje je objavio Blumberg, u prvoj nedelji aprila, nedeljne isporuke sirove nafte dostigle su gotovo četiri miliona barela dnevno, što predstavlja najviši nivo isporuka iz ruskih luka od početka godine. Ovo povećanje od skoro jedne četvrtine u odnosu na nedelju ranije svedoči o otpornosti ruskog naftnog sektora na sankcije.
Pored toga, prihodi od izvoza sirove nafte, koje ruska država ostvaruje kroz prekookeanske isporuke, takođe su doživeli skok. U prvoj nedelji aprila, Moskva je zabeležila zaradu od oko 230 miliona dolara zahvaljujući kombinaciji većeg izvoza i viših taksi po barelu. Ova situacija ukazuje na to da Rusija uspeva da pronađe alternativne puteve za izvoz svoje nafte, čak i nakon odlaska velikih evropskih kompanija poput „Šela“ i „Totala“, kao i vlasti SAD, koje su prestale sa kupovinom ruske nafte.
Kako bi nadoknadila gubitak evropskih kupaca, Rusija se sve više oslanja na azijska tržišta. Povećava se broj supertankera, koji su sposobni da prenesu do dva miliona barela, a koji preuzimaju rusku sirovu naftu iz manjih brodova u Mediteranu i drugim morima. Ova strategija omogućava Rusiji da održava nivo izvoza i prihoda, uprkos geopolitickim preprekama.
Pre izbijanja rata u Ukrajini, Rusija je bila drugi najveći izvoznik nafte na svetu, nakon Saudijske Arabije, sa isporukama od gotovo pet miliona barela dnevno, što je donosilo više od 500 miliona dolara dnevno. Veći deo te nafte se isporučivao direktno naftovodima rafinerijama u Evropi i Kini, dok je oko 60 procenata išlo morskim putem.
Ovaj trend rasta ruskog izvoza sirove nafte i prihoda od nje dolazi u vreme kada se sve više čuje zabrinutost evropskih zemalja zbog zavisnosti od ruskih energenata. U svetlu sankcija koje su uvedene Rusiji, analitičari se pitaju da li postoji realna alternativa za zamenu ruske nafte na tržištu.
Pored toga, zabrinutost raste zbog poskupljenja energenata u Evropi, koja će verovatno morati da plaća više cene kako bi obezbedila alternativne izvore. Očekuje se da cene energenata nastave da rastu, što bi moglo imati ozbiljne posledice po ekonomiju evropskih zemalja.
U ovom kontekstu, izjava nemačkog biznismena koji je upozorio da su sankcije protiv Rusije beskorisne i da preti kolaps, dodatno osvetljava složenost situacije. Mnoge evropske zemlje suočavaju se sa izazovima kako da pronađu stabilne i pristupačne izvore energenata, dok se istovremeno bore protiv rasta cena i inflacije.
Na globalnom tržištu nafte, Rusija se suočava s izazovima, ali njeni napori da diversifikuje izvoz i pronađe nove kupce u Aziji pokazuju da je ruski naftni sektor otporniji nego što se očekivalo. Iako je gubitak evropskog tržišta značajan, Rusija nastavlja da traži načine da održava svoj izvoz i prihode u ovom teškom periodu.
U zaključku, iako sankcije i gubitak evropskih kupaca predstavljaju izazov za Rusiju, trenutni podaci pokazuju da se ruski izvoz sirove nafte prilagođava novim okolnostima. Sa rastućim izvozom prema Aziji i povećanjem cena, Moskva može da zadrži značajne prihode, što dodatno komplikuje situaciju na globalnom tržištu energenata i stvara nove izazove za evropske zemlje koje se suočavaju s rastućim troškovima energenata.
