U vreme kada je Ratko Dražević bio na čelu jugoslovenske filmske industrije, snimljen je legendarni film „Skupljači perja“ reditelja Saše Petrovića, koji je osvojio prvu nagradu na Kanskog filmskom festivalu, što je bio značajan uspeh za jugoslovenski film na svetskoj sceni. Ovaj film je oduševio publiku širom sveta, kao i žiri u Kanu, kojim je predsedavala poznata glumica Širli Meklejn. Ratko je smatrao da je taj uspeh potrebno proslaviti na dostojanstven način, te je organizovao svečanu proslavu u velikoj bašti na obali mora, ukrašenu palmama i girlandama. Za ovu priliku, iz Beograda je stigao kamion pun specijaliteta kao što su pršuta, sir, kajmak, pečenje, vino i rakija, a tamburaški orkestar na čelu sa Janikom Balašem je dodatno obogatio atmosferu.
Tokom proslave, uglednim gostima, među kojima su bile najveće zvezde prisutne u Kanu, pevala je pesme iz „Skupljača perja“. Oduševljenje je bilo ogromno, a gosti su lomili sve što im se našlo na putu. U tom trenutku, pevačica je zbacila svoje srebrne sandale i zaigrala po debelom sloju srče, bez ijedne povrede. O ovom događaju se i danas priča u Kanu.
Svetska štampa je bila ispunjena člancima koji su hvalili film Saše Petrovića i njegove glumce. Bekim Fehmiju je postao predmet obožavanja među svetskim glumicama, dok su Batu Živojinovića nazivali jugoslovenskim Linom Venturom. „Njujork tajms“ je o pevačici pisao: „Rođena je nova Ana Manjani“, dok je francuska štampa bila puna njenih fotografija, sa natpisima koji su je upoređivali sa Brižit Bardo, tadašnjom ikonom.
Direktor pariske „Olimpije“, gospodin Kokatriks, došao je u Beograd da upozna Oliveru, iako nije gledao njen film jer je bio u Japanu. Oduševljen njenom pojavom, predložio joj je angažman za nastup u „Olimpiji“ sa Žilberom Bekoom. Njena neposrednost i harizma su ga impresionirale, a ona je potpisala ugovor i nastupala čak 72 puta pred pariskom publikom, uz orkestar Janike Balaša.
Premijera u „Olimpiji“ okupila je brojne poznate ličnosti, uključujući Alena Delona i Natali Delon, koji su joj nakon koncerta čestitali. Njen prijatelj iz detinjstva, Stevica Marković, upozorio je da se vrati kući, smatrajući da taj svet nije za nju. Stevica je kasnije tragično završio, a njegov gubitak je ostavio dubok trag.
Pariška publika je u početku bila oduševljena, ali na generalnoj probi u Versaju nije pokazala isto oduševljenje. Olivera je razmišljala o raskidu ugovora, ali je Kokatriks bio siguran u njen uspeh, uveravajući je da će u „Olimpiji“ doživeti veliki trijumf. Ona je, s humorom, napomenula svoje plemićko poreklo, i to je dodatno učvrstilo njegovu veru u njen uspeh.
Na koncertima u „Olimpiji“, pevala je pesme iz „Skupljača perja“ i ruske ciganske romanse, završavajući nastupe sa pesmom „Bida“, koja je publiku dovodila do euforije. Nakon premijere, njen garderober su posetile mnoge poznate ličnosti, uključujući francusku zvezdu Lin Reno, koja joj je ponudila da ide u Las Vegas, što je ona odbila, jer je tada sanjala samo o filmu.
U njenom garderoberu, gde je nekada boravila i čuvena Edit Pjaf, pojavio se slikar Salvador Dali, koji je čestitao Oliveri, govoreći kako su mu se dlanovi zapalili od aplauza. Kako su se koncerti nizali, tako su se pojavljivale nove zanimljive ličnosti koje su dolazile da je slušaju, a neke su se vraćale svake večeri.
Ova priča o uspehu, izazovima i poznatim ličnostima koji su uticali na njen put, osvetljava ne samo značaj „Skupljača perja“, već i ličnu borbu i ambicije talentovane umetnice u svetu koji nije uvek bio prijateljski nastrojen prema njoj.
