Na početku suđenja u Beogradu, otac Koste Kecmanovića, Vladimir Kecmanović, izrazio je duboku žalost zbog tragedije koja se dogodila u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“. Kosta je 3. maja 2023. godine ubio deset osoba i ranio još šest, a trenutno se nalazi u dečijoj psihijatrijskoj bolnici. Njegov otac se tokom svedočenja teško nosio sa emocijama, često se rasplakao dok je govorio o svom sinu i tragediji koja se dogodila.
Vladimir je na suđenju naveo da su njegovi ukućani znali da Kosta ide u streljanu, gde je imao priliku da se upozna s rukovanjem oružjem. Objasnio je da je smatrala da bi streljaštvo moglo biti dobra aktivnost za Kosta, koji je nakon preležane korone imao ograničenja u fizičkoj aktivnosti. Prvi put kada je Kosta otišao u streljanu, koristio je vazdušnu pušku, a kasnije je pucao i iz vatrenog oružja koje je posedovao njegov otac.
Vladimir je istakao da je Kosta imao obuku o sigurnom rukovanju oružjem i da je mislio da je sve u redu dok je instruktor rekao da je Kosta sposoban da puca. Međutim, otac je naglasio da nije znao koliko je metaka Kosta ispalio i da nakon te obuke nije bilo daljeg treniranja. Oružje je čuvao u specijalnim kasetama sa katancem, a Kosta je uspeo da ga dohvati iako je bio obezbeđen.
Otac je podelio i informacije o Kosti kao učeniku. Kosta je bio odličan đak koji je postigao maksimalan broj poena na takmičenju iz istorije, i bio je poznat kao mirno dete. Vladimir je govorio o Kosti kao o „malom filozofu“, koji je uživao čitajući knjige i pohađajući različite kurseve. Niko iz njegove okoline nije primetio da se nešto čudno dešava s njim.
Kecmanović je takođe istakao da je često provodio vreme s Kosta, zajedno su se bavili raznim aktivnostima, a otac je bio uključen u njegov obrazovni proces. Vladimir je naveo da je Kosta bio duša društva, i da je redovno dolazio u njihov dom sa drugarima. Ipak, nakon tragedije, Vladimir je primetio da se u medijima pojavljuju netačne informacije o njegovoj porodici, i da su mnogi ljudi pogrešno interpretirali događaje koji su prethodili tragediji.
Tokom svedočenja, Kecmanović je pričao i o promeni razreda svog sina. Kosta je sa roditeljima odlučio da pređe u bilingvalno odeljenje, koje je uključivalo nove učenike, kako bi započeo novi deo svog školovanja. Otac je naglasio da su verovali da će to pozitivno uticati na njegov razvoj.
Na pitanje sudije o nadzoru internetskih aktivnosti, Vladimir je rekao da je redovno kontrolisao šta Kosta pretražuje na internetu, ali da nije primetio ništa sumnjivo. Saznao je kasnije da je Kosta koristio anonimni mod pretrage, što ga je sprečilo da otkrije sumnjive sadržaje.
Vladimir se osvrnuo i na situaciju u školi, rekavši da Kosta nikada nije imao problema sa vršnjacima, te da su svi njegovi učitelji bili zadovoljni njegovim ponašanjem i uspehom. Iako je Kosta imao povremene sukobe sa decom, oni su bili minorni i nisu ukazivali na bilo kakve ozbiljne probleme.
Na kraju, otac je izrazio svoju sumnju u stručnost komisije koja je zadužena za istraživanje ovog slučaja, naglašavajući da je važno utvrditi uzroke tragedije kako bi se sprečile slične situacije u budućnosti. On je zaključio da je Kosta bio dete koje je volelo život i da nikada nije pokazivao znake agresije.
Vladimir Kecmanović je na suđenju ostavio snažan utisak, pokušavajući da razjasni okolnosti koje su dovele do tragedije, a njegovo svedočenje otvorilo je mnoga pitanja o odgovornosti, obrazovanju i smanjenju nasilja u školama. Presuda će biti objavljena u pisanom obliku, a sudija je odbila nekoliko predloga za saslušanje svedoka, što dodatno komplikuje situaciju.
