Lideri Evropske unije su na samitu u Briselu u četvrtak odobrili Bugarskoj uvođenje evra od 1. januara 2026. godine. Ova odluka dolazi nakon što je Bugarska prethodno planirala da uvede evro 2024. godine, ali je ta namera bila odbijena. Na taj način, Bugarska će postati 21. članica evrozone, a zamena leva evrom predstavlja značajan korak za ovu balkansku zemlju, koja je članica EU od 2007. godine.
Iako su mnogi u Bugarskoj optimistični povodom ovih vesti, potrebno je još nekoliko formalnih koraka pre nego što se evro može koristiti u svakodnevnim transakcijama. Evropski parlament i Evropska centralna banka (ECB) moraju se konsultovati pre nego što budu usvojene neophodne zakonske promene.
Bugarska se i dalje suočava sa ekonomskim izazovima, kao jedna od siromašnijih zemalja EU, a trenutno se nalazi na dnu liste 27 članica kada je u pitanju bruto domaći proizvod (BDP) po glavi stanovnika. Ipak, stopa rasta u zemlji je bila veća nego u mnogim drugim delovima EU.
Jedan od ključnih kriterijuma za uvođenje evra jeste stabilnost cena, koja je u Bugarskoj u poslednje vreme bila relativno niska i stabilna. Kriterijumi uključuju i zdrave javne finansije i stabilne devizne kurseve. Evropska komisija je nedavno saopštila da očekuje inflaciju od 3,6% za 2024. godinu, a zatim pad na 1,8% do 2026. godine, što je dodatno podstaklo pozitivne ocene za Bugarsku.
Međutim, uvođenje evra nije prošlo bez otpora. U februaru su u Bugarskoj organizovani protesti protiv uvođenja zajedničke valute. Nacionalisti su protestovali ispred predstavništva EU u Sofiji, gde su zapalili vatru i bacali Molotovljeve koktele. Demonstranti, koji su se okupljali u glavnim gradovima, uključivali su pristalice proruskih i nacionalističkih stranaka koje se protive evru, strahujući da će evro dovesti do rasta cena i dodatno pogoršati njihov ekonomski položaj.
Protivnici uvođenja evra su prikupili više od 604.000 potpisa u korist referenduma o ovom pitanju, ali je bugarski parlament dva puta odbacio predloge za održavanje referenduma, i to 2023. i u maju 2025. godine.
Prema anketama sprovedenim sredinom maja, više od polovine odraslih (54,9%) u Bugarskoj se protivi uvođenju zajedničke valute 2026. godine. S druge strane, stabilna trećina (34,4%) podržava ulazak u evrozonu naredne godine. Ova podeljenost u mišljenju dodatno komplikuje situaciju i izaziva zabrinutost među zvaničnicima.
Uvođenje evra predstavlja važan korak za Bugarsku, ali i izazov koji zahteva pažljivo upravljanje i komunikaciju s građanima kako bi se umanjili strahovi i nesigurnosti koje prate ovakve promene. Vlasti će morati da rade na informisanju javnosti o beneficijama koje dolaze s uvođenjem evra, a istovremeno se suočiti s ekonomskim realnostima koje su izazvane strahovima od inflacije i rasta cena.
Kako se približava 2026. godina, očekuje se da će se debata o evru u Bugarskoj nastaviti, s naglaskom na ekonomskoj stabilnosti i budućnosti zemlje unutar EU. U narednim mesecima, važno je da vlada i relevantne institucije nastave da komuniciraju s građanima i obezbede transparentnost u procesu uvođenja evra, kako bi se osiguralo da građani budu spremni na ove promene i da se izbegne dodatna tenzija u društvu.
