Sergej Aleksandrovič Jesenjin, jedan od najpoznatijih ruskih pesnika, napustio je ovaj svet 28. decembra 1925. godine. Njegovo ime nosi stotine ulica, trgova i institucija širom Rusije, što svedoči o njegovom značaju u ruskoj književnosti. Jesenjin se smatra jednim od vrhunskih literata svoje zemlje, čije delo obuhvata poeziju, dramske tekstove i delimičnu autobiografiju. Njegov život bio je intenzivan, strastven i emotivan, iako je preminuo pre nego što je napunio trideset godina.
Jesenjin je bio poznat po svom prefinjenom stilu i liričnom izrazu, često se baveći temama prirode, sela, ljubavi prema otadžbini i zavičaju. Njegov boemski način života, koji je uključivao i samodestruktivne tendencije, doveo je do toga da su vlasti pod Staljinom njegovo delo smatrale opasnim. U tom periodu, njegova smrt je predstavljena kao samoubistvo, iako su mnogi sumnjali u ovu verziju.
Istrage o okolnostima njegove smrti pokrenute su više puta tokom decenija. Komisije su došle do zaključka da su spekulacije o njegovom ubistvu od strane tajnih službi Sovjetskog Saveza možda bile tačne. Jesenjin je preminuo u hotelu „Angleter“ u Lenjingradu, gde je boravio dok se oporavljao od alkoholizma. Iako se u mladosti divio boljševičkoj revoluciji, tokom Staljinove vladavine bio je smatran dekadentom i negativnim primerom.
Jesenjin je rođen 3. oktobra 1895. godine u selu Konstantinovo, u Rjazanskoj guberniji. Njegova strast prema poeziji počela je u ranom uzrastu, a prve stihove objavio je 1914. godine. U dvadesetoj godini preselio se u Petrograd, gde je brzo stekao reputaciju poznatog pesnika, družeći se s drugim istaknutim literatima tog vremena. Njegova prva zbirka pesama, „Radunica“, objavljena je 1916. godine, a ubrzo su usledile i druge, uključujući „Trerjadnicu“ i „Ispovest huligana“.
Tokom 1920-ih, Jesenjin je putovao širom Sovjetskog Saveza, posećujući Centralnu Aziju i Kavkaz. Njegov život bio je obeležen brojnim poslovnim i ličnim turbulentnim vezama. Prva supruga mu je bila glumica Zinaida Rajh, s kojom je imao dvoje dece. Njegova druga supruga, američka balerina Isidora Dankan, bila je značajan deo njegovog života, ali se par razdvojio 1923. godine. U 1925. godini, oženio se sa Sofijom Tolstoj, unukom poznatog pisca Lev Tolstoja, dok je istovremeno pokušavao da se izbori sa zavisnošću od alkohola.
Iako su njegova dela bila priznata, Jesenjin se suočavao s brojnim ličnim demonima. Njegova poezija je često bila introspektivna, obuhvatajući teme ljubavi, tuge i prolaznosti. Ove teme su ga učinile popularnim, ali su ga vlasti videle kao negativan primer individualizma i dekadencije. Tokom Staljinove vladavine, njegovo ime postalo je sinonim za destruktivne pojave.
U decembru 1925. godine, Jesenjin je bio u stanju emocionalne krize. Poslednje dane svog života proveo je u Lenjingradu, gde je, nakon boravka u moskovskoj klinici, pokušavao da se oporavi. Njegove poslednje reči, koje je napisao prijatelju Viktoru Erlihu, bile su „Do viđenja, prijatelju, do viđenja“, a izgovorio ih je navodno sopstvenom krvlju. Jesenjin je ostavio za sobom bogato književno nasleđe, a njegova dela i dalje inspirišu mnoge generacije čitalaca širom sveta. Njegova preuranjena smrt ostavila je dubok trag u ruskoj kulturi i književnosti, a sećanje na njega ostaje snažno i prisutno.
