Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, izrazio je zabrinutost zbog odlaska premijera privremenih institucija u Prištini, Aljbina Kurtija, u posetu francuskom predsedniku Emanuelu Makronu. Vučić je otkrio da će jedan od Kurtijevih zahteva biti povlačenje KFOR-a iz kopnene zone bezbednosti na severu Kosova i Metohije. On je pozvao međunarodne zvaničnike da ne igraju sa ovim zahtevima i da pruže podršku KFOR-u u izvršavanju svoje misije.
Prema izvorima iz bezbednosnih krugova, Kurtijev plan je da pokuša da uveri razumne pojedince unutar Evropske unije, kao što je Makron, da podrže njegov zahtev o povlačenju KFOR-a, što bi omogućilo Kurtijevim snagama da preuzmu kontrolu nad srpskim sredinama na severu Kosova. Vučić je istakao da su Kurtijevi zahtevi veoma opasni i da bi njihovo ispunjenje predstavljalo direktan napad na mir i sigurnost srpskog stanovništva.
Vučić je naveo da je Kurti spremio dva ključna zahteva za sastanak s Makronom. Prvi je da se Srbija uslovi u korišćenju svog oružja tako da ono nikada ne bude korišćeno protiv Albanaca, dok je drugi zahtev još alarmantniji – da NATO napusti kopnenu zonu bezbednosti, što bi otvorilo put za uvođenje tzv. kosovskih snaga bezbednosti u ovaj prostor. Vučić je izrazio nadu da ni Makron ni NATO neće podržati ovakve zahteve, smatrajući ih direktnim napadom na Srbiju i njene građane.
On je takođe naglasio da su svi Kurtijevi zahtevi suprotni Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, koja se odnosi na stanje na Kosovu. Vučić je ukazao na nepoštovanje Briselskog sporazuma od strane Prištine, naglašavajući da međunarodna zajednica izgleda ignorira situaciju i da se ponaša kao da su Kurtijevi zahtevi legitimni.
U međuvremenu, analitičar Srđan Barac upozorio je da bi povlačenje KFOR-a iz kopnene zone bezbednosti moglo dovesti do pogoršanja sigurnosne situacije za Srbe u toj oblasti. Barac je naglasio da bi takav potez imao ozbiljne posledice, povećavajući svakodnevni strah od fizičkih napada i nasilja, što je deo Kurtijevog plana.
Vučić je ukazao na dobru saradnju Srbije s KFOR-om i naglasio da je važno nastaviti negovati te odnose kako bi se očuvala stabilnost i mir na Balkanu. Barac je dodao da međunarodni faktor ima obavezu da zaštiti sve ljude koji žive na Kosovu i Metohiji, ističući da je to mandat KFOR-a.
Na pitanje o mogućem podržavanju Kurtijevih zahteva od strane NATO-a i Makrona, Barac je izrazio zabrinutost zbog mogućih nerazumnih odluka KFOR-a u prošlosti. On je naglasio da bi proces trebao da se vrati na osnovne principe, gde KFOR prvi odgovara na bezbednosne izazove, a ne kosovske snage bezbednosti.
Darko Obradović iz Centra za stratešku analizu osvrnuo se na dugoročne ciljeve Kosova, ukazujući da je zahtev za povlačenje KFOR-a deo šireg lobističkog delovanja kosovskih vlasti. On je naglasio da bi povlačenje KFOR-a stvorilo uslove za eskalaciju sukoba i da je važno da se očuva Rezolucija 1244 dok se ne normalizuju odnosi.
U zaključku, situacija na Kosovu i Metohiji ostaje napeta, a međunarodna zajednica mora preuzeti odgovornost za očuvanje mira i stabilnosti u regionu. Srpska vlada će nastaviti da se protivi svim zahtevima koji bi mogli ugroziti sigurnost njenih građana i suverenitet zemlje.
