BEOGRAD – Urednica portala Energija Balkana, Jelica Putniković, izjavila je danas da veruje da je Srbija postigla dogovor sa Rusijom u vezi sa izuzećem od američkih sankcija za Naftnu industriju Srbije (NIS). Ona je istakla da su već poznate granice onoga što bi Amerikanci mogli da prihvate, a šta ne.
Putniković je komentarisala nedavne događaje u energetskom sektoru, ukazujući na primer Lukoila, gde je jasno da američke vlasti ne prihvataju vlasništvo za koje sumnjaju da je u povezanosti sa ruskim kapitalom. „Videli smo na primeru Lukoila da ne prihvataju vlasništvo u kome se sumnja da je ruska strana i dalje ostala u pozadini. Ovde je reč o firmi koja je htela da kupi svu inostranu efektivu u Lukoilu“, navela je ona.
Ona je dodala da su Gasprom i Gaspromnjeft državne kompanije, koje imaju malo privatnog vlasništva, ali su u suštini pod kontrolom države. „Mislim da se o njima vodi računa i u Kremlju, tako da verujem da je dogovoren neki scenario za koji bi trebalo da se dobije odobrenje“, rekla je Putniković za TV Prva.
Ona je ukazala na to da ni predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, ne bi iznosio najave koje ne veruje, makar delimično. Ove izjave dolaze u trenutku kada se Srbija suočava sa izazovima u energiji, posebno u svetlu globalne energetske krize i promena u geopolitičkoj sceni.
U poslednjem periodu, Srbija se suočila sa pritiscima vezanim za energetsku nezavisnost i diversifikaciju svojih izvora energije. S obzirom na to da je NIS u većinskom vlasništvu ruskog Gasproma, američke sankcije su postale značajno pitanje za srpsku ekonomiju. Naftna industrija Srbije je ključna za energetsku stabilnost zemlje, a svaka promena u njenom statusu može imati dalekosežne posledice.
Putniković je naglasila da je važno da Srbija pronađe način da se uskladi sa međunarodnim regulativama, istovremeno održavajući odnose sa Rusijom, koja ostaje jedan od najvažnijih energetskih partnera. U tom kontekstu, dogovor sa Moskvom o izuzeću od sankcija predstavlja strategiju koja bi mogla omogućiti Srbiji da nastavi sa svojim energetskim projektima bez dodatnih komplikacija.
Pored toga, Srbija se suočava sa izazovima u vezi sa obnovljivim izvorima energije, gde se takođe očekuju investicije i reforme. U tom svetlu, pronalaženje ravnoteže između tradicionalnih izvora energije i održivih rešenja postaje ključno za budućnost srpske energetske politiku.
Prisutnost ruskih kompanija u Srbiji, kao što su Gasprom i NIS, dodatno komplikuje situaciju, s obzirom na trenutne tenzije između Zapada i Rusije. Američke sankcije su usmerene na smanjenje uticaja ruskih kompanija u Evropi, a Srbija se mora snaći kako bi zaštitila svoje interese.
U međuvremenu, Srbija takođe istražuje mogućnosti za diversifikaciju svojih energetskih resursa, uključujući projekte sa zemljama iz regiona i Evropske unije. Ove inicijative su usmerene na smanjenje zavisnosti od jednog dobavljača i povećanje energetske sigurnosti.
U zaključku, Jelica Putniković ukazuje na to da je postizanje dogovora o izuzeću od sankcija ključno za stabilnost Naftne industrije Srbije i širu energetsku politiku zemlje. Ovaj korak može značiti nastavak saradnje sa Rusijom, ali i izazov u usklađivanju sa međunarodnim normama i očekivanjima. Kako Srbija nastavlja da se suočava sa izazovima u energetskom sektoru, važno je pratiti kako će se razvijati odnosi sa ključnim igračima na globalnoj sceni.
