Analiza veštačke inteligencije (AI) dovela je u pitanje autentičnost dve slike flamanskog umetnika iz 15. veka, Jana van Ajka. Ove slike, koje se nalaze u muzejima u Italiji i Americi, predmet su naučnih ispitivanja koja su otkrila da u njima nema poteza četkicom koje bi potvrdile autorstvo čuvenog majstora. Ova situacija otvara nova pitanja o poreklu i istinitosti umetničkih dela, posebno u svetlu najnovijih tehnologija.
Jedna od slika se nalazi u Muzeju umetnosti u Filadelfiji, dok je druga smeštena u Kraljevskim muzejima u Torinu. Obe slike su nepotpisane i gotovo identične, što dodatno komplikuje situaciju. U izveštaju „Gardijana“, naglašava se da su analize sprovedene od strane švajcarske kompanije Art Recognition u saradnji sa Univerzitetom Tilburg u Holandiji. Ova istraživanja su koristila veštačku inteligenciju kako bi identifikovala karakteristične poteze četkicom koje je van Ajk koristio u svojim delima. Međutim, rezultati su pokazali da nijedna od slika ne sadrži te prepoznatljive elemente.
Til-Holger Borhert, jedan od vodećih stručnjaka za slikarstvo Jana van Ajka i direktor muzeja Suermondt-Ludvig u Ahenu, izjavio je da najnoviji nalazi podržavaju tezu da su obe verzije slika nastale u umetnikovoj radionici, ali da nije sigurno da ih je i sam van Ajk naslikao. Ova izjava ukazuje na mogućnost da su slike stvorene od strane njegovih učenika ili saradnika, što je uobičajena praksa u to vreme.
Jan van Ajk je poznat kao pionir u slikanju uljem, a sačuvano je manje od 20 njegovih slika. Njegov rad je bio revolucionaran za umetnost tog vremena, a njegova dela se i danas smatraju vrhunskim primerima flamanske umetnosti. Ipak, sa sačuvanim tako malo njegovih radova, svaka nova analiza i otkriće imaju ogroman značaj za razumevanje njegovog umetničkog nasleđa.
U prethodnim analizama, kompanija Art Recognition je identifikovala čak 40 lažnih slika koje su se nudile na eBay-u 2024. godine. Ova situacija naglašava izazove sa kojima se umetnički svet suočava u vezi sa verifikacijom autentičnosti dela. U eri digitalizacije i brzog pristupa informacijama, veštačka inteligencija postaje ključni alat u borbi protiv prevara i falsifikata. Istraživanje koje koristi napredne metode analize može značajno pomoći u utvrđivanju stvarnog porekla umetničkih dela.
Pitanje autentičnosti umetničkih dela nije novo, ali je postalo još važnije sa razvojem tehnologije. Umetnici, kolekcionari i muzeji moraju se suočiti sa izazovima koje donosi savremeni svet, gde su lažne informacije i falsifikati sveprisutni. U tom kontekstu, veštačka inteligencija nudi nova rešenja i pristupe koji mogu pomoći u identifikaciji pravih dela, ali i u razumevanju umetničkih tehnika i stilova.
Ova situacija sa slikama Jana van Ajka predstavlja samo jedan od mnogih primera kako moderna tehnologija može preoblikovati naše razumevanje umetnosti. U budućnosti, očekuje se da će veštačka inteligencija igrati sve veću ulogu u umetničkoj analizi i istraživanju, omogućavajući umetnicima, kustosima i istraživačima da bolje razumeju i cene umetničko nasleđe. U isto vreme, to nas podseća na važnost kritičkog pristupa i stalnog preispitivanja onoga što smatramo autentičnim i vrednim u svetu umetnosti.
S obzirom na sve ove aspekte, jasno je da je pitanje autentičnosti umetničkih dela kompleksno i višeslojno, a savremene tehnologije, poput veštačke inteligencije, nude nove perspektive i alate za istraživanje ovog fascinantnog polja.
