Prema novoj analizi, više od trećine radnih mesta u javnom sektoru širom sveta moglo bi biti ugroženo razvojem veštačke inteligencije (VI). Ova studija, koja se oslanja na klasifikaciju Međunarodne organizacije rada i obuhvata 450 različitih zanimanja u javnom sektoru, pokazuje da bi 36 procenata zaposlenih moglo doživeti značajne promene, što se prevodi na otprilike 125 miliona radnih mesta sa punim radnim vremenom. S druge strane, 22 procenata poslova moglo bi biti unapređeno, uz pomoć VI, dok bi zaposleni preuzeli nove funkcije. Ova promena posebno će uticati na sektore poput administracije, javnih finansija i obrazovanja.
Studija takođe ukazuje na to da bi oko 7,5 procenata radnih mesta moglo biti potpuno automatizovano, a najviše su ugroženi administrativni radnici i zaposleni u kol centrima. Ove promene ne utiču samo na tržište rada, već ga i transformišu. Zanimanja koja su prethodno smatrana „sigurnima“, poput administrativnih službenika, prevodilaca i knjigovođa, na udaru su zbog sveprisutnih alata VI, dok se istovremeno pojavljuju nove profesije koje do nedavno nisu postojale.
Prema podacima Svetskog ekonomskog foruma, do 2027. godine moglo bi biti izgubljeno 83 miliona radnih mesta, ali će u isto vreme nastati 69 miliona novih. Veštačka inteligencija već je prisutna u različitim sektorima, uključujući kancelarije, fabrike, banke, medije i bolnice, preuzimajući rutinske zadatke kao što su unos podataka i izveštavanje. U zemljama poput SAD-a, Nemačke, Japana i Južne Koreje, čak 75 procenata kompanija koristi neki oblik VI u svakodnevnom radu.
Dražen Šumić, stručnjak za informacione tehnologije, ističe da VI transformiše rad programera širom sveta, uključujući i Srbiju, omogućavajući im da postanu efikasniji i da se fokusiraju na kreativno rešavanje problema. Nikola Marković, predsednik Društva za informatiku, dodaje da oko 10 procenata kompanija u Srbiji već koristi VI. On ukazuje na to da su najugroženije profesije one koje podrazumevaju rutinske i predvidljive zadatke, ali u svetu raste potražnja za novim zanimanjima poput „prompt engineer“, trenera za VI i specijalista za etiku VI.
Marko Vučetić, predsednik IT asocijacije, naglašava da se često govori o otpuštanjima u IT sektoru zbog VI, ali smatra da to nije jedini uzrok. Prema njemu, bankari već koriste VI da skrate proces odobravanja kredita, dok trgovci koriste podatke da prognoziraju šta će kupci tražiti. Vučetić dodaje da je važno imati na umu šire geopolitičke okolnosti koje takođe utiču na tržište rada.
Na osnovu različitih istraživanja, Srbija se nalazi na 58. mestu zemalja po pripremljenosti za primenu VI. Ispred Srbije su zemlje poput Slovenije, Bugarske, Mađarske i Rumunije. Marković napominje da su srpske kompanije u poslednje dve godine razvile razne aplikacije u oblastima nauke, obrazovanja, zdravstva i trgovine, koje koriste VI za brže dobijanje informacija i unapređenje kvaliteta.
Istraživanje „Stack Overflow-a“ ukazuje na paradoks: sve više programera koristi alate VI, ali njihovo poverenje u ove tehnologije opada. Vučetić smatra da VI postaje pouzdanija, ali da je još uvek potrebna ljudska intervencija. On naglašava da je neophodan balans između tehnologije i ljudskog rada, jer se ne može osloniti isključivo na VI.
U zaključku, Vučetić napominje da kompanije moraju da se prilagođavaju novim tehnologijama i da što pre integrišu VI alate u poslovanje. Kao primer, on navodi Kinu, gde se VI uči čak i u osnovnim školama. U Srbiji, postoje pokušaji implementacije VI u obrazovanje, što bi moglo oblikovati budućnost nastave. Prema rečima stručnjaka, važno je razvijati tehnologiju uz poštovanje ljudske dimenzije, kako bi se osiguralo da VI postane koristan alat, a ne pretnja za radna mesta.
