BEOGRAD – Vetrogeneratori i solarni paneli prvi put su u 2025. godini proizveli više električne energije u Evropskoj uniji nego fosilna goriva. Prema saopštenju Udruženja Obnovljivi izvori energije (OIE) Srbije, vetar i sunce su zagarantovali rekordnih 30 odsto ukupne proizvodnje energije u EU, dok su fosilna goriva doprinela sa 29 odsto.
Ovaj značajan pomak u energetskom miksu dolazi u vreme kada se Evropa suočava sa izazovima klimatskih promena i potreba za smanjenjem emisije štetnih gasova. Pre samo pet godina, situacija je bila drugačija – fosilna goriva su proizvodila 37 odsto električne energije, dok su obnovljivi izvori, poput vetra i sunca, činili samo 20 odsto.
Izveštaj pod nazivom European Electricity Review, koji je objavio istraživački centar Ember, pokazuje da je ugalj u 2025. godini dostigao novi istorijski minimum, čineći samo 9,2 odsto ukupne proizvodnje električne energije u EU. Pre deset godina, ugalj je obezbeđivao gotovo četvrtinu električne energije, što jasno ukazuje na drastične promene u energetskom sektoru.
Ove promene su rezultat niza faktora, uključujući političke odluke, tehnološki napredak i sve veću svest o potrebi za održivim razvojem. Mnoge evropske zemlje su postavile ambiciozne ciljeve za smanjenje emisije CO2 i prelazak na obnovljive izvore energije. Uloga vetra i sunca u energetskom miksu postaje sve važnija, a investicije u obnovljive izvore energije su porasle.
Izveštaj takođe naglašava da su u mnogim zemljama EU, poput Nemačke i Danske, obnovljivi izvori energije postali ključni deo ekonomije. Ove zemlje su lideri u proizvodnji električne energije iz vetra i sunca, što je doprinelo smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva.
U Srbiji, situacija je slična. Iako su fosilna goriva i dalje dominantna u proizvodnji električne energije, trendovi pokazuju da se sve više investira u obnovljive izvore. Srbija je potpisala nekoliko međunarodnih sporazuma koji se odnose na klimatske promene, što podstiče razvoj sektora obnovljivih izvora.
Prema rečima stručnjaka, prelazak na obnovljive izvore energije nije samo ekološka potreba, već i ekonomska prilika. Investicije u ovaj sektor mogu otvoriti nova radna mesta i doprineti razvoju lokalnih zajednica. Takođe, smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva može povećati energetsku sigurnost zemlje.
U kontekstu globalnih klimatskih ciljeva, EU je postavila jasne smernice za smanjenje emisije gasova staklene bašte za 55% do 2030. godine, u poređenju sa nivoima iz 1990. godine. Ova ambicija zahteva brzu transformaciju energetskog sektora i povećanje udela obnovljivih izvora.
Iako su postignuti značajni koraci, izazovi ostaju. Potrebno je raditi na unapređenju infrastrukture za skladištenje energije, kako bi se obezbedila stabilnost snabdevanja energijom iz obnovljivih izvora, koji su često podložni promenama u vremenskim uslovima. Takođe, ulaganja u istraživanje i razvoj novih tehnologija su ključna za dalji napredak.
U svetlu ovih promena, važno je da i Srbija nastavi sa implementacijom politika koje podržavaju razvoj obnovljivih izvora energije. Ulaganja u solarne i vetroelektrane mogu doprineti energetskoj nezavisnosti zemlje i smanjenju zagađenja, što će imati pozitivan uticaj na zdravlje građana i životnu sredinu.
Sve u svemu, 2025. godina može se smatrati prekretnicom u energetskoj tranziciji Evropske unije, a Srbija ima priliku da se priključi tom trendu i iskoristi potencijal obnovljivih izvora za održivi razvoj.
