Premijer Mađarske, Viktor Orban, ponovo je izrazio svoje protivljenje članstvu Ukrajine u Evropskoj uniji, naglašavajući da bi takav potez mogao da izazove rat unutar EU. Orban se obratio javnosti sa ozbiljnim upozorenjima o povećanoj mogućnosti izbijanja svetskog rata, naglašavajući značaj pripreme Mađarske za izbegavanje konflikata. U njegovom viđenju, Ukrajina bi umesto da teži punopravnom članstvu u EU, trebala da se fokusira na uspostavljanje ‘strateške saradnje’ sa ovim blokom. Ovako postavljeni ciljevi, po njegovom mišljenju, doprinose smanjenju rizika od oružanih sukoba, uz napomenu da je sudbina Ukrajine da bude jedan od zaštitnih bedema, odnosno tampon država u blizini Rusije.
S druge strane, lider opozicije, Peter Madjar, na ovu situaciju gleda iz drugačijeg kuta. On smatra da Mađarska treba aktivno da se uključi u promovisanje mira, a ne da balansira između Istoka i Zapada, što može dodatno da potkopa stabilnost i suverenitet drugih država. Madjar je pozvao na umanjenje napetosti između različitih interesa, naglašavajući da je poštovanje suvereniteta drugih nacija ključno za miran razvoj u regionu.
Ova polemika oko članstva Ukrajine u EU postavlja dodatna pitanja o budućnosti evropske politike i bezbednosti, posebno s obzirom na kompleksnu geopolitičku situaciju koja se neprestano menja. Orbanove izjave osvetljavaju strahove koje mnogi evropski lideri imaju u vezi sa potencijalnim povećanjem instabilnosti na istoku, kao i sa uticajem Rusije u regionu. Naime, Ukrajina se u ovom kontekstu shvata kao ključni faktor stabilnosti, a svaki pokušaj njenog potpunog uključivanja u EU može da izazove negativne reakcije iz Moskve.
Orban insistira na tome da je strateška saradnja sa EU bolja opcija za Ukrajinu, s ciljem da se izbegnu direktni sukobi i da se očuva mir u regionu. Ovakav pristup odražava njegovu odlučnost da očuva nacionalne interese Mađarske, a istovremeno se suprotstavi bilo kakvim potezima koji bi mogli da dovedu do većih sukoba. Orban smatra da bi čvrsta saradnja i poštovanje granica između različitih država mogla da predstavljaju neophodne korake ka smirivanju situacije.
Međutim, Madjarova kritika Orbanove politike naglašava rastuću potrebu za dijalogom i jačanjem diplomatskih veza. On naglašava da Mađarska mora odigrati aktivnu ulogu u stvaranju uslova za mir, umesto da se povlači u pasivnu poziciju. Ova razmena mišljenja ukazuje na duboke razlike u pristupu između vladajuće stranke i opozicije kada su u pitanju ključna pitanja nacionalne bezbednosti i spoljnih odnosa.
U vremenu kada se čini da su tenzije između Istoka i Zapada na uzletu, važnost konstruktivnog dijaloga i saradnje postaje sve očiglednija. Stoga će i Orbanova i Madjarova perspektiva igrati značajnu ulogu u oblikovanju buduće politike Mađarske prema Ukrajini i širem regionu.
