Na današnji dan, 13. avgusta, obeležava se 23 godine od jednog od najmonstruoznijih zločina na Kosovu i Metohiji, koji do danas ostaje nekažnjen. Tog letnjeg dana 2003. godine, bezdušna rafalna paljba prekinula je dečji žamor na obali reke Bistrice u Goraždevcu kod Peći. Ovaj strašni zločin nad nevinim životima ostavio je trajne posledice na preostalo srpsko stanovništvo, dok su međunarodne istrage sramotno zapale u zaborav.
U tom kobnom trenutku, dvadesetosmoro srpskih mališana i mladića uživalo je na obali, kada su iz pravca albanskog sela Zahać otvorene vatre. Istražitelji su kasnije potvrdili da je ispaljeno 87 metaka iz automatskog oružja. Dva mlada života su ugašena – devetnaestogodišnji Ivan Jovović je preminuo na licu mesta, dok je dvanaestogodišnji Pantelija Dakić preminuo u bolnici. Na obali su povređeni i drugi mališani, među kojima je Bogdan Bukumirić, koji je proveo šest dana u komi.
Nakon zločina, međunarodni predstavnici UNMIK-a i KFOR-a obećavali su da će pronaći vinovnike, dok je Beograd alarmirao Savet bezbednosti UN. Raspisana je nagrada od milion evra za informacije, a istraga je započela sa velikim entuzijazmom. Međutim, kako je vreme prolazilo, postalo je jasno da je sve to bila predstava bez stvarne namere da se dođe do pravde.
U 2010. godini, EULEKS je zvanično obustavio istragu zbog nedostatka dokaza, a pet godina kasnije, privremene institucije u Prištini su takođe odustale od slučaja. Dokumenti su nestali u fiokama, a počinioci su uživali u potpunoj slobodi. Ova situacija ostavila je duboke ožiljke među srpskim stanovništvom, koje se suočava sa stalnim pretnjama i nasiljem.
Na obali Bistrice, deca više ne igraju. Goraždevac se, i p pored svega, ne predaje. Ove godine, u znak sećanja na Ivana i Panteliju, okupljanje je organizovano u Hramu Rođenja Presvete Bogorodice, a zatim i na lokalnom groblju. Svetu službu je predvodio vikar patrijarha srpskog, episkop Ilarion, uz prisustvo monaštva iz Visokih Dečana i Pećke Patrijaršije. Pomen je održan kraj spomenika žrtvama NATO agresije, gde su položeni venaci i upaljene sveće.
U emotivnoj besedi, episkop Ilarion je poručio okupljenima da se ne zaboravi na žrtve i da se čuva sećanje na njih. Istakao je važnost očuvanja dedovine, naglašavajući da su krv nevinih žrtava obaveza ostalim Srbima da ostanu na svojim ognjištima.
Statistika zločina u Goraždevcu je surova: 87 metaka ispaljenih na decu, dva izgubljena života, četvoro teško ranjenih, drastičan pad broja srpskog stanovništva sa 1.440 na samo 255. Ovaj zločin nije bio puki incident, već planirani čin terora s namerom proterivanja preostalih Srba iz Metohije.
Goraždevac i dalje živi. Iako su pritisci na srpsko stanovništvo na Kosovu i Metohiji neprekidni, sećanje na Ivana i Panteliju ostaje snažan simbol otpornosti. Svaki novi napad na Srbe i svaka tišina međunarodne zajednice ukazuju na to da pravi mir ne može postojati bez pravde. Naša obaveza je da sećanje na nevine žrtve nikada ne padne u zaborav i da se borimo za pravdu, jer je to jedini način da odamo počast onima koji su izgubili svoje živote. Goraždevac je simbol otpora, i bez obzira na sve, srpski narod u Metohiji ostaje odlučan da ne zaboravi svoje mučenike.
