Žalbeno veće Višeg suda u Novom Sadu donelo je važnu odluku na sednici održanoj 2. juna, kada je, uvažavajući žalbe branilaca okrivljenih, preinačilo rešenje Osnovnog suda od 23. maja. Pritvor je ukinut za okrivljene Stefana Kojovića, Nikolu Blagojevića i Danila Rajićevića, dok je Nemanji Despotoviću pritvor zamenjen merom zabrane napuštanja stana uz primenu elektronskog nadzora.
Ove odluke su rezultat krivičnog postupka koji se vodi protiv okrivljenih zbog teških telesnih povreda i nasilničkog ponašanja, koja su navodno izvršena u ranim jutarnjim časovima 28. januara u Novom Sadu, na Bulevaru oslobođenja i Ulici Novosadskog sajma. Prema saopštenju Višeg suda, veće je uzelo u obzir dužinu trajanja pritvora, koji je bio duži od četiri meseca, za dela za koja se vodi skraćeni krivični postupak.
U obrazloženju odluke, veće je naglasilo da su okrivljenici, koji do sada nisu imali presuđene kazne, a koji su se našli u pritvoru, zaslužili da im se pruži prilika za odbranu iz slobode. Okrivljeni Despotović, koji je ranije imao uslovnu osudu zbog sličnog dela, imao je drugačiji status. Iako su postojale sumnje da bi mogao ponoviti krivično delo, veće je zaključilo da su okolnosti koje ukazuju na takvu mogućnost oslabile usled vremena koje je proveo u pritvoru.
Ova odluka je odražava težnju pravosudnog sistema da se pritvor koristi kao poslednje sredstvo i da se vreme trajanja pritvora svede na najkraću moguću meru. Ovaj pristup ima za cilj da se obezbedi pravično suđenje i da se osigura prisustvo optuženih na suđenju, bez nepotrebnog produžavanja pritvora, koji može imati negativne posledice po život okrivljenika.
U poslednjih nekoliko godina, pitanje pritvora i njegovog produžavanja postalo je značajno tema u pravosudnim krugovima, s obzirom na to da se često postavlja pitanje da li su uslovi za pritvor ispunjeni ili je moguće primeniti blaže mere. Ova odluka Višeg suda može se posmatrati kao korak ka jačanju prava optuženih i obezbeđivanju ravnoteže između interesa pravde i ljudskih prava.
Uprkos činjenici da su okrivljeni oslobođeni pritvora, oni se i dalje suočavaju sa ozbiljnim optužbama. Krivična dela za koja su optuženi, kao što su teške telesne povrede i nasilničko ponašanje, nose ozbiljne posledice i kazne. Suđenje će se nastaviti u Osnovnom sudu u Novom Sadu, gde će biti utvrđene sve okolnosti i dokazi koji će pomoći u donošenju konačne presude.
U ovom slučaju, važno je napomenuti da su pravosudni organi dužni da osiguraju pravično suđenje, koje uključuje pravo na odbranu i mogućnost da se optuženi brani iz slobode, ukoliko to ne ugrožava tok postupka. Odluka o ukidanju pritvora može biti viđena kao pozitivna praksa koja ukazuje na snagu pravnog sistema da se prilagodi situaciji i pruža priliku za pravičnost.
U zaključku, odluka Višeg suda u Novom Sadu predstavlja primer kako se pravosudni sistem suočava sa izazovima u vezi sa pritvorom i ljudskim pravima. Ova praksa može doprineti jačanju poverenja građana u pravosudni sistem, ali i osigurati pravičnost i transparentnost u postupcima protiv optuženih. Dok se suđenje nastavlja, ostaje da se vidi kako će se razvijati ovaj slučaj i koje će posledice imati po sve uključene strane.
