Kako se navodi u saopštenju Vlade, doneta je odluka usled globalnog poremećaja na tržištu prirodnog gasa, kao i naglog skoka cene ovog energenta u čitavoj Evropi. Ova odluka ima za cilj obezbeđivanje sigurnog snabdevanja tržišta Srbije, kao i zaštitu privrede i građana koji se oslanjaju na korišćenje prirodnog gasa.
Uredba, koja je usvojena, ima za cilj da otkloni posledice skoka cene prirodnog gasa i da ublaži efekte energetske krize. Očekuje se da će ova mera pomoći da se obezbedi normalno snabdevanje svih potrošača ovim energentom. U saopštenju se naglašava da je trenutna situacija na tržištu gasa izazvana raznim faktorima, uključujući geopolitičke napetosti i promene u potražnji.
Cene gasa u Evropi su dostigle rekordne visine, a situacija je dodatno zakomplikovana nedavnim upozorenjima iz Moskve. Odluka Nemačke o projektu „Severni tok 2“ postavila je dodatni pritisak na tržište, što bi moglo dovesti do još većih skokova cene gasa. Ove informacije dolaze u vreme kada je tržište energenata u haosu, sa cenama koje neprestano rastu, uključujući i cene uglja, koje su takođe oborile istorijske rekorde.
U svetlu ovih izazova, Vlada Srbije je odlučila da podrži energetske subjekte koji se bave snabdevanjem prirodnim gasom. To uključuje obezbeđivanje prava na nadoknadu razlike u ceni gasa koji se uvozi i cene gasa koja je korišćena za obračun cene za dalju prodaju. Ova nadoknada se odnosi na mesec novembar 2021. godine, kada su cene bile znatno niže nego što su danas.
Energetski subjekti, prema rečima Vlade, primorani su da uvoze gas po višestruko višim cenama nego što je to bilo pre. U saopštenju se takođe ističe da su ti subjekti u obavezi da obezbede snabdevanje svojim potrošačima, što dodatno otežava situaciju s obzirom na trenutne cene i globalne okolnosti.
U ovom trenutku, važno je napomenuti da se sve više država suočava sličnim problemima. Povećana potražnja i smanjena ponuda, usled raznih faktora kao što su klimatske promene i geopolitičke tenzije, doveli su do globalnog skoka cena energenata. Ove promene su izazvale zabrinutost među potrošačima i preduzećima, te su mnoge vlade, uključujući i srpsku, primorane da reaguju kako bi obezbedile stabilnost svojih tržišta.
U svetlu ovih dešavanja, analitičari smatraju da bi odgovor na krizu mogao zahtevati dugoročne strategije, uključujući diversifikaciju izvora gasa, povećanje domaće proizvodnje energije i ulaganje u obnovljive izvore energije. Srbija, koja se oslanja na prirodni gas kao ključni izvor energije, moraće da preispita svoje energetske politike i strategije kako bi se suočila sa budućim izazovima.
Na kraju, situacija na tržištu prirodnog gasa i drugih energenata ostaje neizvesna, a vlade širom Evrope nastoje da pronađu rešenja koja će obezbediti stabilnost i sigurnost snabdevanja. U narednim mesecima, biće ključno pratiti kako se tržište razvija i koje mere će biti preduzete kako bi se zaštitili potrošači i privreda u celini. Očekuje se da će ovo biti izazovno vreme za sve, a posebno za zemlje koje se oslanjaju na uvoz energenata, kao što je Srbija.
