Bivši ministar spoljnih poslova i nekadašnji ambasador pri UN, Vladislav Jovanović, preminuo je preksinoć u 93. godini života, a ovu tužnu vest je juče saopštila njegova porodica. Jovanović je imao zavidnu diplomatsku karijeru, obavljajući funkcije šefa diplomatije u dva mandata, kao i ambasadora u Turskoj, a službovao je i u Briselu i Londonu. Tokom svog života, bio je poznat po svom vitalnom duhu i oštrom umu, svedočio je brojnim istorijskim promenama u regionu.
Vladislav Jovanović je rođen 1933. godine u Kraljevini Jugoslaviji, u selu Žitni Potok, gde su njegovi roditelji radili kao prosvetni radnici. Kada je imao samo šest meseci, porodica se preselila u selo Dobri Do, a kasnije u Smederevo i Beograd. Njegovo detinjstvo bilo je obeleženo teškim uslovima, ratom i gubitkom najmilijih. Otac mu je bio zatvorenik u logoru Gestapo, dok je Jovanović izgubio sestru i oca u veoma mladom uzrastu. Ove traume su uticale na njegov razvoj i oblikovale njegov karakter.
U jednom od svojih poslednjih intervjua, Jovanović se prisetio teških trenutaka iz svog detinjstva. Kada mu je sestra preminula kada je imao 15 godina, bio je duboko potresen. Izgubio je i oca u kratkom vremenskom razmaku, što ga je dodatno obeležilo za ceo život. Njegov otac, poznat po svom humanitarnom radu tokom rata, plaćao je visoku cenu za svoje postupke, što je Jovanovića naučilo važnosti ljudskosti i solidarnosti.
Jovanović je govorio o životu sa svojom majkom nakon gubitka oca, navodeći da su živeli u teškim uslovima, čak i kao beskućnici. Njihov život bio je obeležen stalnim borbama za opstanak, ali je on iz tih iskustava izvlačio snagu i motivaciju. Njegova sposobnost da prevaziđe poteškoće i izgradi uspešnu karijeru, postavljajući se kao jedan od najvažnijih diplomata u regionu, ostavila je dubok trag.
Tokom svoje karijere, Jovanović je bio posvećen unapređenju međunarodnih odnosa i izgradnji mira u regionu. Njegov doprinos spoljnoj politici Srbije je neprocenjiv, a njegova mudrost i iskustvo će nedostajati svima koji su ga poznavali.
Iako su ga pratili brojni izazovi tokom života, Jovanović je ostao optimista, verujući u bolju budućnost. Njegov sin Danko je krenuo njegovim putem, nastavljajući porodičnu tradiciju službe. Jovanović je ostavio iza sebe ne samo uspomenu na svoju karijeru, već i na vrednosti koje je predstavljao tokom svog dugog i ispunjenog života. Njegova smrt je veliki gubitak za Srbiju i sve one koji su ga poznavali i poštovali.
