Vlasnici Toyote Mirai u Sjedinjenim Američkim Državama suočavaju se sa ozbiljnim problemima u vezi sa svojim vozilima, što ih je navelo da pokrenu tužbe protiv japanskog automobilsog giganta. Ova situacija se pojavila zbog toga što su kupci otkrili da su njihova vozila, koja koriste gorivne ćelije na vodonik, u praksi teško ili potpuno nemoguća za korišćenje zbog nedostatka potrebne infrastrukture za dopunu.
Toyota Mirai je jedan od pionira u oblasti automobila na vodonik, a njegova prodaja je započela u SAD-u sa velikim očekivanjima. Međutim, vlasnici su ubrzo shvatili da je infrastruktura za punjenje vodonika gotovo nepostojeća. U mnogim delovima zemlje, posebno u ruralnim područjima, vozači su suočeni sa situacijom u kojoj ne mogu da pronađu stanice za punjenje, što čini njihova vozila praktično neupotrebljivim.
U tužbama koje su podneli, vlasnici Toyote Mirai tvrde da su prevareni prilikom kupovine, jer im nije ukazana jasna slika o ograničenjima koja dolaze sa posedovanjem automobila na vodonik. Mnogi od njih su se odlučili za kupovinu ovog modela u nadi da će doprineti očuvanju životne sredine i smanjenju emisije štetnih gasova, ali su se umesto toga našli u situaciji gde im vozilo ne može pružiti osnovne funkcionalnosti.
Jedan od tužitelja, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je da je „bio oduševljen kada je kupio Mirai“, ali je ubrzo shvatio da je „ne može koristiti kao običan automobil“. „Pokušao sam da pronađem stanicu za punjenje u svom gradu, ali sam shvatio da ih nema. Sada mi automobil stoji ispred kuće i ne mogu ni da ga vozim“, dodao je on.
Ova situacija nije jedinstvena samo za Toyotu Mirai. Mnogi proizvođači automobila koji se oslanjaju na tehnologiju vodoničnih gorivih ćelija suočavaju se sa sličnim izazovima. Infrastruktura za punjenje vodonika je još uvek u razvoju i značajno zaostaje za onom koja je dostupna za električne automobile. Dok su električni automobili postali sve popularniji i infrastruktura za punjenje se brzo širi, vodonik ostaje u senci.
Toyota se suočava s kritikama ne samo zbog nedostatka infrastrukture, već i zbog načina na koji je promovisala svoj proizvod. Mnogi kupci su bili uvereni da će nabavka Mirai-a biti isplativa i ekološka alternativa, ali su se ubrzo suočili s realnošću koja se razlikuje od njihovih očekivanja. U međuvremenu, kompanija se brani tvrdeći da je vodonična tehnologija i dalje u ranoj fazi razvoja i da će infrastruktura vremenom rasti.
Ipak, mnogi vlasnici Mirai-a smatraju da je potrebno da se više informacija pruži potrošačima pre nego što se odluče na kupovinu. Oni traže veći nivo transparentnosti od strane Toyote i drugih proizvođača automobila kada je reč o mogućnostima i ograničenjima vozila na vodonik.
S obzirom na trenutnu situaciju, neki analitičari sugerišu da bi Toyota mogla da preispita svoju strategiju vezanu za vodonična vozila i da se fokusira na alternativne tehnologije koje su trenutno popularnije, kao što su električni automobili. Kako se tržište automobila brzo menja, ključno je da proizvođači ostanu u korak sa potrebama i očekivanjima potrošača.
U međuvremenu, vlasnici Toyote Mirai će se suočiti sa izazovima dok ne dobiju rešenje za svoj problem. Tužbe koje su pokrenuli mogle bi otvoriti vrata za veće rasprave o budućnosti vodonične tehnologije i njenoj održivosti u svetu automobila. Za sada, mnogi od njih se nadaju da će njihova iskustva dovesti do promena koje će omogućiti bolju dostupnost i funkcionalnost automobila na vodonik.
