Dugo vremena voćni plodovi nisu bili tako primamljivi na pijačnim tezgama kao ove godine. Iako možda neće biti rekordna, stručnjaci veruju da je rodila više nego decenijama unazad. Vremenski uslovi za sada idu naruku svim slatkim kulturama, ali izazovi su na vidiku, jer bi grad i suša mogli ugroziti rod i kvalitet. Trenutno sve ukazuje na bogatstvo prinosa.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Zoran Keserović, smatra da će 2026. godina ući u red najrodnijih godina u poslednjih 23 godine. On ističe da nisu zabeleženi problemi kao u prethodnim godinama, posebno ne 2022. godine kada je došlo do drastičnog smanjenja proizvodnje voća u Srbiji. Od 2015. godine, izvoz borovnice iz Srbije je povećan više od 30 puta, što je dokaz da Srbija ima izuzetne uslove za voćarsku proizvodnju.
Prema rečima Darka Jevremovića, direktora Instituta za voćarstvo Čačak, zima je na većem delu teritorije Srbije prošla bez mrazeva. Krajevi Zapadne Srbije, Vojvodine, Topole i Smedereva donose dobre rezultate prilikom izrade statistike. Ipak, postoje izuzeci, kao što su Pirot, Blace i Vranje, gde su u maju zabeleženi mrazevi, što je uticalo na kajsije, šljive, breskve i nektarine. S druge strane, od Šapca do Čačka, plodovi su dobro rodili, a oštećenja su bila minimalna.
Stručnjaci očekuju da će Srbija ove godine proizvesti milion i po tona voćnih plodova. Ako se taj broj prebaci, moglo bi se govoriti o rekordnoj godini. Konačna statistika biće poznata na jesen, kada se završi berba jabuka. Jevremović naglašava da su poslednje dve godine šljive, koje se u Srbiji uzgajaju na najvećoj površini, izostale sa rađanjem, ali se ove sezone očekuje dobar prinos.
U regionu Čačka, prinos kajsije je bio slab tokom poslednjih pet godina, a grad je pustošio voćnjake. Ove godine situacija se menja, a višnje i trešnje dobro rode, dok je berba u punom jeku. Kada je reč o jabukama, deo zasada je pod zaštitom od mraza, pa se očekuje solidan prosek. Slična situacija očekuje se i sa kruškama, dok je dunja prošla bez oštećenja.
Jevremović dodaje da prinosi u voćarstvu prkose pravilima ekonomije. Iako bi se očekivalo da cene budu pristupačnije zbog velike količine plodova, to nije uvek slučaj. Pravo stanje sa cenama na tržištu biće poznato kada počne otkup. Trenutno se može primetiti pad cena trešanja, koje su se na tržnicama širom Srbije prodavale po ceni od 300 dinara, dok se sada mogu pronaći i po ceni od 160 do 200 dinara po kilogramu. Iako se još ne može prognozirati cena šljive, očekuje se niža cena.
Otkup maline u okolini Šapca počeo je po ceni od 450 dinara, dok je u Ivanjici i Arilju, poznatim po uzgoju maline, cena gotovo uvek viša za bar 100 dinara. Stručnjaci očekuju da će tokom sezone cene voćnih plodova varirati, u zavisnosti od prinosa i tržišne potražnje.
Sve u svemu, voćarska sezona 2026. godine u Srbiji izgleda obećavajuće, sa dobrim prinosima i povoljnim vremenskim uslovima. Ipak, izazovi kao što su mraz i suša mogu uticati na kvalitet i prinos, te će biti važno pratiti razvoj situacije tokom leta i jeseni. Očekivanja su visoka, a poljoprivrednici se nadaju da će ova godina obeležiti povratak voćarske proizvodnje na stari put uspeha.
