Danas je održan vanredni sastanak Saveta ministara energetike u Briselu, ali nije doneta nikakva odluka osim zakazivanja narednog sastanka za 13. decembar, izjavio je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto. Ova situacija dolazi u kontekstu sve većih tenzija na energetskom tržištu, koje su dodatno pogoršane predloženim merama Evropske komisije za uvođenje gornje granice cena gasa.
Sijarto je istakao da je predlog Evropske komisije suprotan prethodnim odlukama lidera EU, uključujući one koje se tiču neširenja ograničenja isporuka goriva kroz dugoročne ugovore. On je naglasio da bi ovakav pristup mogao ozbiljno narušiti suverenitet država članica EU i destabilizovati situaciju na energetskom tržištu. „Ovo je veoma opasan predlog koji može ozbiljno da ugrozi bezbednost snabdevanja“, rekao je Sijarto, dodajući da će gornja granica cena, ukoliko se uvede, negativno uticati na dugoročne ugovore, što je za Mađarsku neprihvatljivo.
U međuvremenu, razgovori na nivou ambasadora biće održani večeras ili sutra ujutro, a očekuje se da će se raspraviti o ovim pitanjima. Prema Sijartovim rečima, Evropski savet je ranije donio odluku da je neophodno izvršiti temeljnu procenu uticaja predloga za ograničenje cene gasa, ali to do sada nije učinjeno. „Prema tome, nikakva odluka nije doneta“, naglasio je Sijarto i dodao da se stav Mađarske nije promenio.
Mađarska je jasno stavila do znanja da ne želi da bude podložna novim ograničenjima kada je reč o cijenama gasa. Sijarto je ponovio da Mađarska teži da bude oslobođena bilo kakvih obaveza u vezi sa ovim pitanjima, kao i da ne podržava mehanizam zajedničke kupovine gasa iz EU. Ovaj stav je deo šire strategije Mađarske da očuva svoju energetsku nezavisnost i sigurnost snabdevanja.
U međuvremenu, situacija u Ukrajini ostaje napeta, a analitičari upozoravaju da bi predlozi poput onog o gornjoj granici cena gasa mogli imati teške posledice ne samo za energetsku stabilnost EU, već i za šire geopolitičke odnose u regionu. Prema rečima stručnjaka, takve mere mogu Ukrajinu vratiti u „kameno doba“, što ukazuje na ozbiljnost trenutne situacije i potencijalne posledice koje bi mogle uslediti.
Osim toga, ruska FSB je saopštila da je sprečen teroristički napad na gasovod, a uhapšeni su ruski državljani. Ova vest dodatno komplikuje situaciju i stvara dodatne tenzije na tržištu gasa, koje se već bori sa posljedicama sukoba u Ukrajini i globalnim energetskim krizama.
Sve ove informacije ukazuju na složenu i nestabilnu situaciju na energetskom tržištu, koja zahteva pažljivo razmatranje i brze odgovore od strane evropskih lidera. U svetlu ovih događaja, važno je da se svi relevantni akteri angažuju na pronalaženju održivih rešenja koja će osigurati stabilnost snabdevanja i očuvati energetski suverenitet evropskih država.
Kako se situacija bude razvijala, biće interesantno pratiti kako će se EU i njene članice nositi sa izazovima koje pred njih postavlja trenutna energetska kriza, kao i koje konkretne mere će biti preduzete na narednom sastanku Saveta ministara energetike. U svakom slučaju, jasno je da će predstojeći dani biti ključni za oblikovanje budućnosti energetske politike u Evropi.
