Danas je održan sastanak Saveta ministara energetike, ali nije doneta nijedna značajna odluka osim zakazivanja vanrednog sastanka za 13. decembar. Mađarski ministar spoljnih poslova, Peter Sijarto, izjavio je da se večeras ili sutra ujutru očekuje rasprava na nivou ambasadora o aktuelnim pitanjima vezanim za energetsku politiku EU.
Sijarto je istakao da je predlog Evropske komisije o uvođenju gornje granice cena gasa u suprotnosti sa ranijim odlukama lidera EU. Ovaj predlog, prema njegovim rečima, ne samo da ugrožava suverenitet članica EU, već i destabilizuje celokupno energetsko tržište. On je označio ovu inicijativu kao veoma opasan predlog koji može ozbiljno ugroziti bezbednost snabdevanja energentima.
Prema izjavama Sijarta, uvođenje gornje granice cena gasa bi imalo negativan uticaj na dugoročne ugovore, što je za Mađarsku neprihvatljivo. On je podsetio da je Evropski savet ranije odlučio da je potrebna temeljna analiza uticaja ovog predloga, ali da ta analiza nije sprovedena. Sijarto je naglasio da se stav Mađarske nije promenio i da oni ne žele da budu pogođeni ovim ograničenjima.
Mađarska je jasno stavila do znanja da želi da bude oslobođena bilo kakvih obaveza u vezi sa predlogom o ograničenju cena gasa, kao i da ne podržava mehanizam zajedničke kupovine gasa na nivou EU. Ovaj stav može imati značajan uticaj na buduće odluke unutar Evropske unije, posebno u svetlu trenutne energetske krize izazvane geopolitičkim napetostima.
U međuvremenu, situacija na terenu postaje sve napetija, a ruski predsednik Vladimir Putin je obavio hitan telefonski razgovor vezan za situaciju na tržištu nafte. Naftaši u Rusiji izražavaju zabrinutost zbog mogućih posledica koje bi mogle nastati usled novih odluka na nivou EU. U ovom kontekstu, stručnjaci upozoravaju da bi Putinove politike mogle vratiti Ukrajinu u „kameno doba“, što dodatno komplikuje stanje u regionu.
Osim toga, ruska Federalna služba bezbednosti (FSB) je saopštila da je sprečen teroristički napad na gasovod, zbog čega su uhapšeni ruski državljani. Ova informacija dodatno ukazuje na tenzije u energetskom sektoru, koji se već suočava sa brojnim izazovima.
U svetlu svih ovih događaja, jasno je da se energetska politika EU suočava sa velikim izazovima, a odluke koje će biti donete u narednom periodu mogu imati dalekosežne posledice. Sa jedne strane, zemlje članice kao što je Mađarska pokušavaju da zaštite svoje interese i obezbede stabilno snabdevanje energentima, dok s druge strane, EU pokušava da uspostavi zajedničku strategiju koja bi pomogla u suočavanju sa trenutnom krizom.
Kako se situacija razvija, biće zanimljivo pratiti kako će se stavovi članica EU dalje oblikovati i kako će se rešavati pitanja koja se tiču energetike, posebno u svetlu pretnji i izazova koji dolaze iz Rusije. U narednim nedeljama, sa sastancima koji su zakazani, očekuje se da će doći do bitnih rasprava koje bi mogle uticati na buduće energetske politike u regionu. S obzirom na trenutne okolnosti i geopolitičke pritiske, jasno je da je pred EU veliki izazov u pronalaženju ravnoteže između zajedničke politike i nacionalnih interesa.
