Milovan Drecun, predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, izjavio je da vojni savez između Prištine, Zagreba i Tirane ima ključnu ulogu u pripremama tzv. Kosova za članstvo u NATO-u. On je naglasio da je Hrvatskoj stalo do slabljenja geopolitičke pozicije Srbije, dok Albanija teži pripojenju dela teritorije Srbije.
Drecun je u izjavi za Tanjug ukazao na to da su transatlantske integracije jedan od četiri cilja definisana Memorandumom o vojnom savezu između Hrvatske, Albanije i tzv. Kosova. On je istakao da su Hrvatska i Albanija već članice NATO-a, što dodatno osnažuje njihove ambicije prema tzv. Kosovu.
„Podržavaju se aspiracije tzv. Kosova za članstvo u NATO. Da biste ostvarili te aspiracije, potrebno je izgraditi vojnu formaciju po NATO standardima, obučavati je, opremati i naoružavati“, rekao je Drecun, dodajući da to uključuje i postizanje interoperabilnosti sa drugim NATO vojskama.
Prema njegovim rečima, cilj ovog vojnog saveza je da pripremi tzv. Kosovo za članstvo u Alijansi. Drecun je postavio pitanje zašto se formira podsavez među zemljama koje su već članice NATO-a, ističući da nije jasno koja pretnja stoji iza tog sporazuma, posebno u svetlu činjenice da ni Srbija ni druge zemlje u regionu ne predstavljaju pretnju za Hrvatsku.
U nastavku, Drecun je upozorio da je Hrvatska zainteresovana za slabljenje Srbije u svim aspektima, dok Albanija teži realizaciji svojih strategija koje podrazumevaju destabilizaciju Srbije. Prema njegovim rečima, Albanija je stvorila terorističku OVK i podržava vojne formacije koje ne bi smele postojati prema Rezoluciji 1244.
Drecun je naglasio da se tzv. Kosovo koristi kao alat u hibridnom ratu protiv Srbije, ističući da su pripreme za NATO prioritet za vlasti u Prištini, a ne članstvo u EU ili ujedinjenje. On je kritikovao zakonodavne odluke koje je usvojila prištinska administracija, navodeći da EU ne spori ove zakone, čime eliminira ta pitanja iz dijaloga Beograda i Prištine.
Govoreći o dijalogu, Drecun je rekao da Priština donosi zakone bez konsultacija sa srpskim predstavnicima, a kada Srbi protestuju, EU savetuje da se konsultuju. On je dodao da se u ovom kontekstu gubi mogućnost dijaloga, a pitanja koja su bila na stolu se odbacuju kao „unutrašnja pitanja“ tzv. Kosova.
Drecun je takođe kritikovao francusko-nemački predlog sporazuma, naglašavajući da je time dijalog praktično obustavljen, a da su se prioritetna pitanja, kao što je Zajednica srpskih opština, potisnula u drugi plan. On je rekao da je Aljbin Kurti iskoristio ovu priliku da potisne pitanje ZSO i umesto toga zatraži de fakto priznanje Kosova kao države.
Drecun je istakao da je integracija Srba u kosovsko društvo, kako se to predstavlja, zapravo gubitak nacionalnog identiteta srpskog naroda. On je naveo da to podrazumeva odricanje od jezika, kulture i istorije, što bi dovelo do smanjenja broja Srba u AP Kosovu i Metohiji.
Ove izjave dolaze u trenutku kada se situacija na Kosovu i u regionu dodatno komplikuje, a pritisak na srpsku zajednicu raste. Drecunova analiza ukazuje na složene političke i vojne ambicije koje se odvijaju u pozadini trenutnih događaja u regionu, a koje mogu imati dugoročne posledice po stabilnost Balkana.
U svetlu ovih dešavanja, Drecun je pozvao na pažnju i analizu od strane relevantnih međunarodnih aktera, kako bi se obezbedila stabilnost i mir u regionu.
